Tokom upravo prohujalog leta, ekipa Energetskog portala posetila je grad Pirot, administrativni centar okruga koji je po njemu i dobio ime. Pirotski okrug, kome pripadaju i opštine Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad, mahom budi asocijacije na ovčiji kačkavalj, kiselo mleko i čuveni ćilim. Ipak, nas je posao doveo pred kapiju javnog komunalnog preduzeća koje brine o najsavremenijoj regionalnoj sanitarnoj deponiji u našoj zemlji. Ona je izgrađena shodno svim standardima koje propisuju naš zakon i uredbe o upravljanju neopasnim otpadom, kao i direktiva Evropske unije za odlaganje neopasnog otpada.
Deponijom upravlja Javno komunalno preduzeće „Regionalna deponija Pirot”. Direktor ovog preduzeća Nebojša Ivanov rekao nam je da je lokacija na kojoj se nalazi deponija stara i idealna zato što, prema mišljenju stručnjaka, nema negativnih uticaja na životnu okolinu, a relativno je blizu grada. „Vazdušnom linijom smo udaljeni oko 5,5 km od centra grada, a imamo i adekvatnu udaljenost za obavljanje ove delatnosti od ostalih opština u Pirotskom regionu za koje smo zaduženi. Osim toga, bitno je istaći da su imovinsko-pravni odnosi rešeni budući da je grad Pirot vlasnik zemljišta na kom se nalazi deponija i to bez ikakvog tereta”, kaže direktor Ivanov pružajući nam ukratko i podatke o izgradnji deponije. „Infrastrukturne objekte, kao što su sistem za prečišćavanje procesnih voda, administrativna zgrada i vaga sa pratećim elementima, kao i prvu ćeliju deponije gradili smo u rasponu od 2008. do 2010. godine, a prvog dana u 2013. godini primili smo prvu količinu otpada. Prva faza izgradnje koštala je 5,31 miliona evra. Evropska unija obezbedila je 3,81 miliona evra za radove i tehničku podršku, a tadašnji Eko-fond Srbije učestvovao sa milion evra, dok je 0,5 miliona evra stiglo iz budžetskih sredstava lokalne samouprave grada Pirota.”
U fokusu:
Deponija se prostire na površini od 19 hektara, a u drugoj fazi bi trebalo izgraditi drugu ćeliju uz planiranu sanaciju prve ćelije. U trećoj i četvrtoj fazi biće izgrađena treća ćelija. Kapacitet jedne ćelije je oko 30.000 tona godišnje, što bi, prema rečima direktora Ivanova, trebalo da bude dovoljno za odlaganje otpada tokom 10 do 12 godina. Postojeća deponija bi trebalo da u budućnosti, odnosno u narednih 30 do 40 godina, pokrije potrebe za odlaganjem otpada u ovom okrugu.
U poslednjih godinu i po dana dosta su ulagali u sistem za monitoring eventualnog negativnog uticaja regionalne deponije na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ivanov s ponosom ističe da su prošle godine uradili izometrijsku mrežu. „Ovo je jedinstven slučaj u našoj zemlji da se onlajn prati kvalitet podzemnih voda u svakom trenutku. Za sada nema negativnih uticaja na kvalitet podzemnih voda, a svaka tri meseca referentne kuće rade nezavisnu analizu na osnovu koje se priprema izveštaj koji smo mi obavezni da kvartalno šaljemo Agenciji za zaštitu životne sredine. Naravno, svrha onlajn praćenja kvaliteta podzemnih voda sastoji se u tome da možemo brzo da reagujemo u slučaju da dođe do bilo kakve promene, kako što je curenje, a znatno pre nego što nastane negativni uticaj na okruženje.”
Da bi uradili bilans procesnih voda, rekonstruisali su sistem za prečišćavanje procesnih voda koji se automatski prati. Dobili su i dobre izveštaje akreditovanih, referentnih laboratorija o kvalitetu zemljišta, vode i vazduha.
Uz finansijsku pomoć slovačke vlade montirali su najsavremeniju meteorološku stanicu koja u svakoj sekundi meri količinu padavina, isparenja i druge parametre, a u sledećem koraku ovom opremom meriće se i nivo zagađenja. Građani Pirota imaće informaciju u realnom vremenu o tome kakav je kvalitet vazduha i kolika je koncentracija čestica PM 2,5 i PM 10.
Podstrek za odvajanje otpada u domaćinstvima
Ivanov kaže da Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, više puta isticao da bi trebalo da budu zadovoljni jer, u odnosu na sve druge gradove u Srbiji, jedino Pirot ima regionalnu sanitarnu deponiju. Ipak, on smatra da, iako su rezultati dobri, i dalje su daleko od standarda koji Evropska direktiva nalaže kad je reč o upravljanju otpadom.
„Sada 100 odsto neopasnog komunalnog otpada odlažemo na ćeliju deponije. Direktiva nalaže smanjenje količina otpada koji se odlaže, a povećanje selekcije i reciklaže u rasponu od 20 do 50 odsto. Tokom prethodne dve godine preduzimali smo korake u toj oblasti i one su urodile plodom. Mi ćemo biti jedan od četiri okruga u Srbiji (osim nas, tu su i Pančevo, Užice i Sremska Mitrovica) koji će dobiti primarnu separaciju i selekciju komunalnog otpada. To znači da će svako domaćinstvo dobiti dve kante, a biće uvedena i posebna linija prevoza, za mokri i suvi otpad.”
Vrednost projekta primarne separacije za Pirotski okrug iznosi 1,436 miliona evra, a sredstva su obezbedili Evropska unija kroz IPA fond, Švedska vlada i Ministarstvo zaštite životne sredine. Prema rečima direktora, sada se čeka da se raspiše javna nabavka. „Grad Pirot i okolne opštine su spremne. Iako trenutno nemamo nijedan kontejner za primarnu separaciju, nadam se da će do kraja godine krenuti realizacija ovog projekta. Planiramo takođe kampanju za edukaciju i motivaciju stanovništva, ali prvo moramo da stvorimo uslove za primarnu separaciju.” On ističe da je važno stimulisati građane da što više otpada odvajaju. Imaju i jasnu ideju o tome kako da to sprovedu. Ako svaka kanta bude čipovana, sa podacima korisnika, uz uslov da se prilikom istovara beleži količina otpada, tada će znati koliko i u kojoj ulici i zgradi se prikuplja najviše otpada u kontejnerima za primarnu selekciju. To nije velika investicija, kaže Ivanov. U narednoj fazi bi se moglo uvesti, kada već budu imali čipovane kante i čitač na smećaru, i umanjenje računa za ona domaćinstva koja prikupe najviše otpada. Time bi bilo uvedeno plaćanje dažbina prema količini priloženog otpada.
Priredila: Tamara Zjačić
Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.
