Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj – CEEFOR, kao preduzeće posvećeno razvoju projekata, uvođenju mera energetske efikasnosti i primeni obnovlјivih izvora energije u regionu Balkana, postao je partner Elektroprivrede Srbije (EPS) u izgradnji Vetroparka „Kostolac”.
U ravnici Stig u istočnoj Srbiji nalaze se termoelektrane i rudnici uglja, a fosilna goriva u toj geografskoj oblasti dobijaju „čistu” alternativu u vidu stubova vetroagregata.
U Kostolcu je u toku projekat za izgradnju vetroparka snage 66 MW. Ideja je da postrojenje električnom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava.
Nemačka razvojna banka KfW je obezbedila kredit od 80 miliona evra. Glavni investitor Elektroprivreda Srbije ulaže 15 miliona evra iz svojih sredstava.
Projekat je podeljen na dva tendera. Prvi se odnosi na vetroagregate, temelje i električne radove. Drugi tender se tiče građevinskih radova, odnosno internih saobraćajnica, priključaka na državne puteve i njihovo projektovanje i izgradnju.
Vetropark „Kostolac” čini 20 stubova vetroagregata raspoređenih u 4 celine: Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik.
Planom je obuhvaćena i izgradnja trafostanice 35/110 kV i upravne zgrade. Trafostanica se sastoji iz dva dela, od kojih je jedan za elektranu, a drugi za priključenje elektrane.
Vetar nije jedini obnovljivi izvor u planu Elektroprivrede Srbije – planirano je da se solarna elektrana „Petka” snage 9,9 MW izgradi u Petki.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dalo građevinsku dozvolu za izgradnju vetroparka u februaru 2019. godine.
Vetropark „Kostolac” priključuje se na prenosni sistem električne energije u vlasništvu „Elektromreže Srbije”.
Ugovor o projektovanju vetroparka sklopili su investitor Elektroprivreda Srbije u oktobru 2017. godine u saradnji sa liderom konzorcijuma CEEFOR-om, Mašinoprojektom Kopring, Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, ETF-om u Beogradu, IMP-Automatikom, Geomehanikom, KFG-om i NDC-om.
Vetropark „Kostolac” spada u projekte od državnog značaja. Primarni cilj je, svakako, smanjenje zagađenja životne sredine, jer će se znatno redukovati upotreba uglja i više će se koristiti čista energija vetra.
Rad na ovom projektu doprineće i angažovanju lokalnih preduzeća što će dovesti do porasta stepena zaposlenosti i razvoja ekonomije grada i okoline.
Priredila: Jelena Cvetić
Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.
