Stanje životne sredine u Srbiji u svim aspektima zahteva ulaganje daleko više novca, a samim tim i više političke volje, jedan je od ključnih zaključaka najnovijeg izveštaja iz senke Koalicije 27, pod nazivom “Poglavlje 27 u Srbiji: Izveštaj o (ne)napretku”.
Ovo je u uvodu rekla, Snježana Mitrović, ističući da je organizator prezentacije ovog petog izveštaja, održanog 12. juna, Udruženje TERRA’S u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Otvorenog univerziteta Subotica u okviru zajedničkog projekta koji se realizuje sa Mladim istraživačima Srbije u okviru „Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine (CSOnnect)“ Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Kancelarija u Srbiji.
Nataša Đereg, direktorica Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR, rekla je da je u Izveštaju Koalicije 27 obuhvaćen period od novembra 2016. do februara 2018. godine i to sledeće oblasti: horizontalno zakonodavstvo, zagađenja vazduha i vode, upravljanje otpadom, zaštita prirode i šumarstvo, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buka i klimatske promene.
Jedna, a verovatno i najvažnija, zajednička nit koja karakterište nesklad između stvarnih potreba za hitnim investicijama i izostanka bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti jeste neadekvatno finansiranje.
Đeregova je navela da je nakon ukidanja Fonda kao pravnog lica, osnovan Zeleni fond za životnu sredinu na nivou države, ali još nije zaživeo. I na lokalu nije bolja situacija, postoje fondovi, ali je primetna tendencija da se sredstva “prebacuju” u narednu budžetsku godinu.
Prezentacija je zainteresovala predstavnike medija, ali i lokalne samouprave, komunalnih preduzeća i civilnog sektora, tako da je izlaganje preraslo u diskusiju.
Stanka Parać, predsednica Agencije za lokalnu demokratiju, je pohvalila kontinuitet izveštavanja. Upoznala je prisutne da Evropska komisija sprovodi program sektorske budžetske podrške od 2014-2020. godine osmišljen na osnovu dostavljenih prioriteta od strane ministarstava, pa tako i ministarstva za životnu sredinu. Ali postavlja se pitanje da li dostavljeni prioriteti odgovaraju stvarnom stanju i da li je transparentna realizacija sredstava?
Gabor Mesaroš, iz Udruženja “Protego”, je ukazao na obesmišljenost prikupljanja naknade za životnu sredinu kada se sredstva za tu namenu ne koriste. Ukazano je i na problem partijskog zapošljavanja i česte promene čelnih ljudi u javnim preduzećima, te je, Mišel Rohman, hidrolog i savetnik u “Park Paliću” izneo razmišljanje, a i praksu u nekim razvijenim zemljama, da se ova “tradicija” može prekinuti uvođenjem dobro osmišljenog javno-privatnog partnerstva, koje se posle određenog vremenskog perioda može korigovati.
