Denga virus koji se prenosi putem ujeda komarca, upalio je alarme u Evropi ali i širom sveta, a glavni uzrok nastanka ovog virusa jesu klimatske promene. Rast temperatura, povećana vlažnost i promenljivi obrasci padavina stvaraju pogodne uslove za razmnožavanje komaraca, prenosioce denge.
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorili su da je ova situacija veliki izazov za javno zdravlje, te da je sve veći rizik od prenosa, porasta broja slučajeva pa čak i smrti.
„Klimatske promene već utiču na distribuciju i sezonalnost komaraca vektora i klimatske uslove povoljne za prenos virusa. SZO je identifikovala 30 zemalja, uglavnom duž mediteranske obale, ali protežući se sve do Kavkaza i dalje, koje potencijalno mogu imati i komarce vektore i temperaturne uslove pogodne za virus. Povećan nadzor denge je uspostavljen u ovim oblastima, posebno tokom sezone komaraca u letnjim mesecima“, navode oni.
Denga groznicu prenosi azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus), koji je otkriven u 13 evropskih zemalja do 2023. godine: Italija, Francuska, Španija, Malta, Monako, San Marino, Gibraltar, Lihtenštajn, Švajcarska, Nemačka, Austrija, Grčka i Portugal.
SZO sa partnerima poput Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), trenutno sprovodi analizu i nadzor u zemljama u regionu gde bi se mogli pojaviti autohtoni slučajevi.
Pročitajte još:
- DO ČEGA MOGU DOVESTI KLIMATSKE PROMENE NA TIBETU?
- NARANDŽASTE REKE I POTOCI NA ALJASCI, ŠTA JE UZROK, A KAKVE SU POSLEDICE?
- GODINU DANA REKORDNO VISOKIH TEMPERATURA U SVETU
ECDC saopštio je da je u Evropi zabeleženo 130 lokalno stečenih slučajeva denge, u poređenju sa samo 71 slučajem u desetogodišnjem periodu između 2010. i 2021. Takođe je zabeleženo 713 lokalno stečenih slučajeva virusa Zapadnog Nila kod ljudi i 67 smrtnih slučajeva, u devet zemalja EU tokom 2023. godine, uključujući mnoge regione gde infekcije nikada ranije nisu bile zabeležene.
Iako je ovo manje od prethodne godine (1.133 slučaja), ECDC je zabrinut zbog široke geografske cirkulacije virusa. Prvobitno je bila prisutna u tropskim i suptropskim područjima, a sada se denga širi i na umerenije zone. Do sada u 2024. godini nije prijavljen nijedan autohtoni slučaj denga groznice u Evropi, ali leto još nije počelo kada aktivnost komaraca vektora počinje. Iz SZO upozoravaju da većina zemalja ima ograničene kapacitete za testiranje, te da su većina slučajeva prve infekcije blagi i da zaraženi ne traže medicinsku pomoć, pa se stvaran broj slučajeva potcenjuje.
Nakon uboda zaraženog komarca razvija se crvenilo i otečenost kože, vreme do početka simptoma je od pet do osam dana, i u glavnom počinju naglo. Klasični simptomi uglavnom uključuju temperaturu, bolove u mišića i zglobovima, te osip sličan ospicama. SZO je saopštila da ne postoji specifičan lek za lečenje simptoma denga groznice, ali je nedavno odobrena vakcina „Dengvaxia“ za ljude koji su već bili zaraženi, i „Qdenga“, za one koji već imaju imunitet. U svakom slučaju najbolja je prevencija uboda kako bi izbegli denga groznicu.
