U ponedeljak, dvadeset drugog januara predsednik Amerike Donald Tramp najavio je nove poreze na uvoz solarnih panela i ćelija u cilju zaštite poslova američkih proizvođača i radnika od konkurencije sa kineskog tržišta.
Odluka je podstaknuta molbom dve kompanije za proizvodnju solarnih panela iz Amerike, SolarWorld i Suniva, upućenoj njihovoj Komisiji za međunarodnu trgovinu (ITC, International Trade Commission). Kako su preduzeća na otvorenom tržištu poslovala neuspešno (Suniva je tokom 2017. čak podnela zahtev za stečaj), u aprilu prošle godine su ITC-u uputila peticiju tvrdeći da svojim proizvodima ne mogu da se takmiče protiv jeftinih uvezenih dobara.
U oktobru 2017, Komisija je podržala žalbu kompanija SolarWorld i Suniva. Izglasala je podršku američkim proizvođačima kroz uvođenje carina i drugih ograničenja uvoza solarnih jedinica, rekavši da su niske cene kineskih dobara veštački kreirane državnim subvencijama. Narednog meseca ITC je poslala svoje preporuke predsedniku Trampu. One se kreću u opsegu od plaćanja naknade za licenciranje proizvoda do carine na solarne panele i ćelije od 35 odsto. Tramp je imao tri opcije – da uvaži sugestije Komisije, da nametne sopstveni set pravnih lekova ili da ne učini ništa. Rezultat je da će prvih 2 i po gigavata (GW) ćelija, što je dovoljno za oko 11,5 miliona panela, svake godine biti uvezeno bez nameta, a sve preko toga uz carinske dažbine od 30 odsto u godini stupanja ove odluke na snagu. Do četvrte godine, carine će pasti na 15.
Pročitajte još:
Ipak, najveća američka grupa solarne industrije, Udruženje proizvođača solarne energije (Solar Energy Industries Association, SEIA), usprotivila se najavljenim carinskim tarifama. Iz udruženja su dva pomenuta preduzeća okrivili kako su iskoristila žalbu da bi prikrila svoju lošu poslovnu praksu. Istakli su i da su i jedno i drugo u stranom vlasništvu, iako dobra proizvode u Americi – SolarWorld nemačkom, a Suniva kineskom.
Američka privreda se oslanja na uvoz 80 odsto solarnih panela koje instalira širom zemlje. Finansijski udar u vidu carina od 30 odsto mogao bi da ostavi mnoge američke radnike u solarnoj industriji bez posla, a za prosečnog Amerikanca učiniće sunčevu energiju skupljom za svakodnevnu upotrebu. Koliko tačno skupljom? Istraživači iz GTM grupe procenjuju da će novouspostavljeni porez u proseku podići cenu struje za 0,10 dolara po vatu (W). U praktičnom smislu ovo bi smanjilo instalaciju solarnih panela za oko 11 odsto do 2022. godine, što bi značilo da 1,2 miliona kuća neće biti napajane iz ovog obnovljivog izvora energije. Prema njihovim zaključcima, ovo je loša vest i za američke radnike i za privredu i za planetu. Prave pobednike one vide u kompanijama fosilnih goriva.
Kina je, kao najveći svetski proizvođač panela, rekla da će ovaj potez Amerike naneti dodatnu štetu globalnom trgovinskom okruženju. Uprkos čvrstim trgovinsko-partnerskim odnosima dve zemlje, Peking nije krio „ogromno nezadovoljstvo“ planovima. Portparol kineske vlade, Vang Heđun (Wang Hejun) upozorio je da će Kina, zajedno sa drugim članicama Svetske trgovinske organizacije, odlučno da brani svoje interese i da odluka Trampove administracije nije zabrinula jedino proizvođače solarnih jedinica iz inostranstva i njihove države, već joj se snažno protive i mnoge američke lokalne vlasti.
