Termoelektrane, koje često koriste fosilna goriva poput uglja za proizvodnju električne energije, predstavljaju jedan od najvećih izvora industrijskog zagađenja. Emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida, i čestica iz ovih postrojenja imaju ozbiljne negativne efekte na kvalitet vazduha i, posredno, na javno zdravlje.
Napori za zaštitu životne sredine u Srbiji jesu korak napred za energetski sektor naše zemlje. Jedan od projekata vezanih za ovu temu tiče se i obilaska termoelektrane Nikola Tesla A, gde je u toku završna faza izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Ovaj ekološki poduhvat obećava smanjenje emisija sumpor-dioksida za čak deset puta, kao i značajno smanjenje emisija praškastih materija, sve u skladu sa standardima EU.
PROČITAJTE JOŠ:
- EU: EMISIJE CO2 IZ SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA ZA KORIŠĆENJE ENERGIJE SMANJENE U 2022.
- VLADA DONELA NOVU UREDBU ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE
- EU: SAVET USVOJIO PET ZAKONA ZA SMANJENJE EMISIJA GASOVA STAKLENE BAŠTE
Projekat je deo šire inicijative za smanjenje negativnog uticaja termoelektrana na životnu sredinu. Termoelektrane Nikola Tesla A i B zajedno čine polovinu ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, što dodatno ističe važnost ovog poduhvata. Uz tekući projekat u termoelektrani Nikola Tesla A, u izgradnji je i slično postrojenje u termoelektrani Nikola Tesla B, koje će smanjiti emisiju sumpor-dioksida za oko 20 puta i emisije čvrstih čestica sa 50 mg/m3 na ispod deset, navodi se na sajtu resornog ministarstva.
Ovaj ambiciozni ekološki plan najvećim delom se finansira uz pomoć Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Za državne institucije, kao što su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i za Elektroprivredu Srbije A.D., ovakvi projekti su od primarnog značaja. Oni odražavaju širu strategiju zemlje usmerenu ka zaštiti životne sredine i boljem kvalitetu vazduha za sve građane.
Energetski portal
