Termoelektrana “Pljevlja” tema je o kojoj se danima piše i priča u Crnoj Gori. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kapitalnih investicija, planirana ekološka rekonstrukcija je veoma osetljivo pitanje, kao i da treba pronaći trajno rešenje za stabilnost energetskog sistema Crne Gore tako i za ekonomsku budućnost Pljevalja.
“Konzorcijum izvođača nas je obavestio da planirani iznos od 54 miliona evra, na koji su se obavezali prihvatanjem projektnog zadatka, neće biti dovoljan za kompletnu ekološku rekonstrukciju kojom bi se zadovoljili ekološki parametri definisani od strane Evropske energetske zajednice u smislu smanjenja štetnih gasova, čestica prašine i koeficijenta efikasnosti. Zbog toga je konzorcijum tražio dodatna sredstva a iznos sredstava je još uvijek u fazi usaglašavanja”, navodi se u saopštenju ministarstva.
Kako dalje navode, suštinski problem vezan za rad TE “Pljevlja” predstavlja emisija ugljen-dioksida (CO2) na čije se smanjenje država obavezala otvaranjem Poglavlja 15 za pristup Evropskoj uniji. Zbog trenutnih kretanja na svetskim berzama, cena ugljen-dioksid kredita je dostigla vrednost veću od 60 evra po emitovanoj toni, a fjučersi se kreću više od 100 evra po emitovanoj toni, čime proizvodna cena iz TE “Pljevlja” postaje apsolutno nekonkurentna.
“Zbog toga smo mišljenja da, uz detaljnu ekonomsko-socijalnu analizu i poštovanje preuzetih obaveza, uz predlog održivog rešenja i saradnju sa našim evropskim partnerima, definišemo strategiju kojom bi, za ograničeno vreme, produžili rad TE “Pljevlja” po sadašnjem režimu, a u međuvremenu sredstva planirana za ekološku rekonstrukciju uložili u projekte proizvodnje zelene energije i započinjanje investicionih aktivnosti koje bi značajno unapredile ekonomski položaj stanovnika Pljevalja”, zaključuju iz ministarstva.
Pročitajte još:
Kako se navodi u saopštenju nevladine organizacije Green Home, oni su kao i većina građana Crne Gore, zatečeni je brojnim javnim saopštenjima predstavnika energetskog sektora u ovoj zemlji.
“Ne umanjujući kompleksnost i složenost trenutne situacije i celokupnog procesa energetske i pravedne tranzicije sa kojom se kao društvo suočavama na putu evropskih integracija, ipak moramo da reagujemo na fenomen međuinstitucionalnog nerazumevanja i odsustva zajedničkog delovanja na rešavanju problema u ovom sektoru. Sa druge strane, nismo primetili da su se predstavnici energetskog sektora tokom ekonomsko-tehničkih opservacija referencirali na ljudske gubitke, koji su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Crnoj Gori procenjeni na 250 prevremenih smrti i 140 prijema u bolnicu uslijed prekomernog zagađenja vazduha na godišnjem nivou“, navodi se u saopštenju.
Kako ističu, Pljevlja kao energetski centar Crne Gore obezbeđuju energetsku i ekonomsku sigurnost našem društvu, međutim ovaj grad polako postaje mesto sa rekordnim trendom napuštanja mladih osoba i poražavajuće niskim upisom dece u osnovnim školama, do čega sigurno nije dovela „ekonomska sigurnost“ koju pruža rudarsko-energetski kompleks.
„Zbog svega navedenog, a u cilju pronalaženja najboljih rešenja neophodno je doneti sistematsku i održivu strategiju budućih koraka. Model za postizanje ovog cilja je otvoren dijalog između institucija, stručne zajednice, građana i civilnog sektora“, zaključuju iz NVO Green Home.
Energetski portal
