Poplave se nalaze među deset najdestruktivnijih prirodnih katastrofa u svetu, dok u Evropi dominiraju u pogledu ljudskih i ekonomskih gubitaka tokom poslednjih 50 godina, navodi se u analizi Svetske meteorološke organizacije (SMO). Na osnovu...

Inicijativa u sklopu Evropskog zelenog dogovora pod nazivom “Nova strategija EU šuma za 2030. godinu” ima za cilj pošumljavanje i unapređenje kvaliteta šuma u ​​EU, kao i akcije u cilju njihove zaštite...

Obilne kiše, poplave, suše, česti talasi visokih i niskih temperatura, požari, sve manje snega u zimskim mesecima neke su od posledica koje donose klimatske promene. Naučnici procenjuju da će u narednih 30...

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović predstavila je u Skupštini Srbije Predlog zakona o klimatskim promenama koji će doprineti borbi protiv ovih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom...

Svetski dan vlažnih staništa obeležen je 2. februara – i nikada nije bio važniji trenutak da napravimo pregled onoga što se slavi i zašto. Budućnost naših vlažnih staništa i budućnost čovečanstva neraskidivo...

Velike klimatske promene kao što su visoke temperature, šumski požari, poplave i suše nanose velike i gotovo nepovratne štete planeti zemlji. Učesnici prvog samita UN o klimatskim promenama zaključili su da globalno...

Španija je jedna od evropskih zemalja koje su najviše zabrinute zbog klimatskih promena budući da južna područja ove mediteranske države odlikuju prilično oštri klimatski uslovi, kao što su visoke temperature, suše, oskudne...

Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi – u regionu on izazove 13.500 slučajeva prerane smrti. Štetni uticaj ovdašnjih zastarelih termoelektrana na ugalj beleži se čak do Egipta. Velike posledice po...

Usklađivanje planova za sigurno snabdevanje vodom za piće sa mehanizmima civilne zaštite u Jadransko-jonskom regionu, osnovni je cilj međunarodnog projekta MUHA - Uspostavljanje okvira za upravljanje uticajima različitih hazarda i povezanih rizika...

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara. U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.

Ekstremne vremenske promene i prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama u poslednjih 20 godina postaju sve intenzivnije, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. Rast broja ekoloških katastrofa uz pandemiju koronavirusa pokazao je da poslovni...

Ljudi iz celog sveta traže da Ujedinjene nacije pravo na čistu i zdravu životnu sredinu učine Univerzalnim ljudskim pravom i do sada je skupljeno preko 100 000 potpisa. Ovu kampanju podržavaju organizacije civilnog...

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu će u naredne tri godine realizovati značajan naučno-istraživački projekat u vrednosti od oko 900.000 evra, u vezi sa proučavanjem hidro-meteoroloških ekstrema, poplava i suša. "Proučavanje hidro-meteoroloških ekstrema...

Evropska komisija potvrdila je da će isplatiti prvi deo finansijske pomoći Hrvatskoj u iznosu od 88,9 miliona evra iz Fonda solidarnosti EU (EUSF), nakon razornog zemljotresa koji je 22. pogodio grad Zagreb...

Proizvodnja struje u vetroelektranama i solarnim panelima je u prvoj polovini 2020. narasla za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Vetroelektrane i solarni paneli su u prvoj polovini 2020. godine...

Poslednjih meseci tu i tamo se kroz tekstove u domaćim i stranim medijima provlačila teza da je pandemija novog koronavirusa zapravo znak da priroda uzvraća udarac zbog toga što je besomučno eksploatišemo. Uglavnom je bila utemeljena na filozofskim razmišljanjima autora kako je čovečanstvo otišlo k vragu ili upozorenjima stručnjaka za biodiverzitet o izbijanju svakolikih smrtonosnih zaraznih bolesti ako se nastavi ugrožavanje ekosistema naše planete. Sada je ta ideja potkovana i rezultatima jednog istraživanja!