LED
Podeli
ZAŠTO SE NAJVEĆA SANTA LEDA POKRENULA POSLE 30 GODINA MIROVANJA?
Najveća ledena santa na planeti pokrenula se i to posle više od 30 godina, tokom kojih je bila povezana sa okeanskim dnom. A23a, kako je zvanični naziv ove ledene površine, odlomila se od antarktičke obale 1986. godine, ali se neposredno…
Otkriven drevni rečni pejzaž ispod ledenog pokrivača Istočnog Antarktika
Međunarodni istraživački tim, predvođen univerzitetom Daram i Njukasl, mapirao je pomoću satelitskih i radarskih podataka drevni rečni pejzaž za koji se smatra da je formiran ispod ledenog pokrivača Istočnog Antarktika pre najmanje 14 miliona godina. Ovaj pejzaž nalazi se na…
Da li je Grenland osetljiviji na klimatske promene?
Grenland – fascinantna površina, prostranstvo na preko 2.166.000 km². Najveće ostrvo ledene strukture, koje može zavarati i izgledati kao pusta zemlja. Zapravo, Grenland ima raznolik biodiverzitet – nekoliko stotina vrsta biljaka, ptice, foke, kitove i grenlandske ajkule. Pored toga, ima…
U susret Međunarodnom danu polarnih medveda
Ugroženost gotovo svake biljne ili životinjske vrste direktno ili indirektno uzrokovao je čovek, narušavajući harmoniju prirode. Kroz svoje aktivnosti čovek je proizveo zagađenje, prekomernu eksploataciju, uništavanje staništa ili doprineo povećanju broja invanzivnih vrsta, a svaka od navedenih promena u prirodi…
Morski led na Antarktiku dostigao rekordno nizak nivo
Naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda, i to u poslednjih četrdeset godina od početka satelitskog posmatranja. Najnovija istraživanja su pokazala da je početkom ovog meseca, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo je…
Ogromni ledeni breg veličine Londona odlomio se od ploče Antarktika
Ogroman ledeni breg veličine šire teritorije Londona (1550 km²) odlomio se od 150 metara debele ledene ploče Brunt, što je već drugo po redu odvajanje leda u prethodne dve godine, objavili su istraživači Britanskog antarktičkog istraživačkog centra (BAS). …
Šta nam donosi budućnost? Veštačkom inteligencijom u borbi protiv klimatskih promena
Naučnici širom sveta godinama unazad pokušavaju da pronađu načine kako da umanje efekte klimatskih promena, pogotovu kada su u pitanju visoke temperature i otapanje glečera. Tako je tim istraživača sa Univerziteta u Lidsu i Univerziteta u Bristolu otišao korak dalje…