Jelena Kozbašić
Podeli
Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“
U Diznijevom filmu iz 1942, snimljenom prema knjizi Feliksa Saltena, Bambijevo detinjstvo je bilo srećno, ispunjeno i bezbrižno sve dok mu lovci nisu ustrelili majku. Kako bi naučio koliko je štete naneo prirodi, prateći sebične porive, i u nadi da će iskazati kajanje za svoje postupke, lovac Dejvid Beri iz američke savezne države Misuri, 6. decembra 2018. godine, osuđen je na godinu dana zatvora. Tokom izdržavanja kazne, barem jednom mesečno Beri će morati da pogleda "Bambija".
Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha
Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3…
Kako da starim stvarima udahnete novi život
Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, podelila je sa nama svoje međunarodno iskustvo na području zaštite životne sredine i otkrila nam kako i mi sami, uz neznatne izdatke, možemo da budemo cirkularni ekonomisti. Prilično je jednostavno.…
Ključni ishodi godišnje Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama
Ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama trebalo je da se održi od 2. do 14. decembra, ali ozbiljni i napeti politički pregovori odužili su se do 15. decembra uveče. Gotovo 23 hiljade predstavnika potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim…
Kinesko rešenje za otpad od hrane? Milijarde i milijarde bubašvaba!
U Kini živi 1,4 milijarde stanovnika što ovu azijsku državu čini najmnogoljudnijom na svetu. S obzirom na to da stanovništvo stalno raste i da se gradovi šire, zemlja se suočava sa rastućim problemom otpada od hrane. Kako deponije postaju preopterećene…
Loše vesti za Deda Mraza: Broj irvasa se više nego prepolovio za 20 godina
Loše prednovogodišnje vesti za sve nas koji smo bili dobri ove godine! Prema izveštaju američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA), populacija irvasa, pomagača Deda Mraza, opala je u poslednje dve decenije za 56 odsto. Krda irvasa su…
Zašto nas se tiče krčenje šuma u Indoneziji?
Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?