cirkularna ekonomija
Podeli
Kružna ekonomija – popravljaj, ne bacaj!
Obrazovanje, postavljanje realnih ciljeva kada je u pitanju proces tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i smanjenje otpada, neke su od poruku vebinara “Zelena agenda za Srbiju: Cirkularna ekonomija znači održiva budućnost“ koji je održan u organizaciji Centra za evropske politike (CEP)…
Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune
Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog „kada ja dunem i vatru sunem“. Ipak, danas je na javi ovaj građevinski materijal znatno izdržljiviji, pa je impozantne…
„Zelena agenda“ za Zapadni Balkan
Potpisivanjem Sofijske deklaracije o „Zelenoj agendi“ za Zapadni Balkan, 10. novembra, zemlje regiona obavezale su se da će sprovoditi mere u oblasti sprečavanja klimatskih promena i zagađenja, razvoja energije, mobilnosti i cirkularne ekonomije kao i razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i…
300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova
S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje "Za nekoga smeće, za drugoga blago" postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.
Saradnjom privrede i države do više zelenih investicija
Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, maksimalno će uključiti poslovnu zajednicu u kreiranje regulatornog okvira, realizaciju projekata i proces evrointegracija, kako bi se kompanijama, našim članicama, smanjili troškovi, pojednostavile administrativne procedure i obezbedio što podsticajni…
U Srbiji može da se reciklira 80 odsto rashodovanog vozila
Kako piše portal Nova Ekonomija, od rashodovanih vozila se pored mnogih drugih sirovina dobija i „šreder šrot“, sirovina koja se koristi u livnicama i železarama, kažu u udruženju Recikleri Srbije. Dodaju da bi im u toj oblasti cirkularne ekonomije dosta…
Brza hrana postaje manje grešna
Da se razumemo, broj kalorija i dalje ostaje sumanuto visok kako bi nas progonio kada pokleknemo pred masnim pomfritom i burgerom sa petnaest različitih soseva. Draž brze hrane bi verovatno i izbledela kada bi se izgubio aftertaste gorkog kajanja i afterthought "Šta mi je ovo trebalo?". Uostalom, čaša gaziranog napitka posle obilnog ručka katkad probudi filozofa u svima nama: Piti ili ne piti. No, sada se već pitate šta je drugačije, ako sve ostaje isto.