Amazonija
Podeli
Amazonija opet gori – a požari pored prirode narušavaju i zdravlje obolelih od koronavirusa
U poređenju sa istim mesecom u godini ranije, broj požara u delovima Amazonije koji pripadaju Brazilu se tokom juna povećao za 20 odsto – sa 1.880 požara u 2019. na 2.248 u 2020. godini. Prema podacima Nacionalnog instituta za istraživanje…
Velika Britanija pomaže Kolumbiji u obnavljanju Amazonije
Kolumbija je dobila finansijsku podršku Velike Britanije za rešavanje problema krčenja šuma. Poslovni sekretar Alok Šarma pokrenuo je paket finansijskih sredstava u iznosu od 64 miliona funti kako bi se pomoglo u očuvanju, odnosno pošumljavanju tropskih prašuma u ovoj južnoameričkoj…
Svet zbog pandemije funkcioniše usporeno, ali to nije slučaj i sa krčenjem amazonske prašume!
Sećate se da su oči čovečanstva u toku prošle i pretprošle godine bile uperene u "pluća Zemlje" koja su se našla u opasnosti od nekontrolisane eksploatacije i stihijskih požara? Nažalost, nekada nekontrolisana aktivnost se, prema pojedinim navodima, sada dodatno izmakla kontroli. Očigledno i od divljeg postoji još više divlje! Brazilski nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE) je objavio podatke da se krčenje prašume u aprilu ove godine uvećalo za 64 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine.
Zašto bi nova pandemija mogla doći iz Amazonije?
Brazilski ekolog dr. David Lapola upozorio je da bi sledeća pandemija mogla doći iz amazonske prašume. Lapola je u razgovoru za AFP obrazložio da ljudi ulaze u staništa životinja, što je verovatno izazvalo pandemiju koronavirusa SARS-Cov-2, a da je to…
Krčenje brazilskih šuma može dovesti do razvoja novih smrtonosnih infekcija
Šumski požari i nepregledna zgarišta u Brazilu izuzetno su štetni za globalnu klimu, no prema tvrdnjama naučnika, u gustim tropskim kišnim šumama se takođe kriju potencijalne smrtonosne infekcije. S obzirom na to da se uništavanje brazilskih tropskih kišnih šuma ne…
Glavna opasnost za divlji svet – klima ili čovek?
Svet divljih životinja sve je više ugrožen. Poslednja istraživanja o efektu klimatskih promena na živi svet pokazuju da postoji veliki rizik od naglog propadanja čitavih ekosistema. Naime, mnoge vrste mogu izdržati određene vremenske oscilacije i mogu se prilagoditi manjim promenama…
KOVID-19 je odgovor prirode na ljudsku nemarnost?
Načelnica Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen smatra da pandemiju koronavirusa možemo posmatrati i kao poruku od prirode. Podseća da je većina bolesti, ali i prirodnih nepogoda, samo posledica ljudskog nemarnog ponašanja. Prevelik pritisak na planetu sa gotovo isključivo štetnim…