Prirodna sila, oličenje kretanja i promena, način na koji naša planeta Zemlja diše, jednom reči – vetar. Ne čudi što su mu nekada davali božanske epitete i moć. Današnji dan širom sveta posvećen je njemu i njegovom značaju za procese koji se svakodnevno odvijaju iznad nas i oko nas. Da vetra nema, topli vazduh se ne bi mešao sa hladnim vazduhom polova, i ko zna kakva bi nam klima bila u tom slučaju.
Vetar je kretanje vazduha iz oblasti visokog pritiska u oblast niskog pritiska. To je uzrokovano razlikama u atmosferskom pritisku. Ove razlike u pritisku su prvenstveno izazvane neravnomernim zagrevanjem površine Zemlje od strane Sunca. Kada se neki region zagreje, vazduh se širi i podiže, stvarajući oblast niskog pritiska. Hladniji vazduh iz oblasti visokog pritiska tada popunjava oblast niskog pritiska, a ovo kretanje vazduha je ono što nazivamo vetrom.
Pomenuti ekvator koji deli Zemlju na severnu i južnu hemisferu, bez vetra bio bi vreliji, a polarni regioni bili bi verovatno još hladniji. Kod nas, s druge strane, ne bi bilo hladno zimi, niti bi bilo povetarca leti.
Ni kiša ne bi isto padala, jer oblaci ne bi putovali kao što sada to čine. Kako su oni sačinjeni od sitnih kapljica i čestica leda, nastalih kondenzacijom vodene pare, oni stoga najviše nastaju iznad vode. Mnoga područja verovatno bi bila izrazito suva, opustošena, teška za život, naročito kontinentalni delovi, jer vlaga sa okeana koja formira najveće količine kapljica kiše u oblacima ne bi stizala do duboke unutrašnjosti kontinenata. Kako bismo onda uzgajali voće i povrće? Vegetacija bi nam se osušila, a zelenila ne bi više bilo. Reke ne bi više bile bujne, sa velikim količinama vode koju koristimo za sve najvažnije aktivnosti – piće, poljoprivredu, industriju, transport, saobraćaj, hidro-energiju…
Pročitajte još:
- SVETSKI DAN OKEANA
- NAUČNICI UPOZORAVAJU: TEMPERATURA OKEANA POČETKOM APRILA NAJVIŠA U ISTORIJI
- ĐEDOVIĆ SA UDRUŽENJEM OIE SRBIJA O AUKCIJAMA I NOVIM SOLARNIM I VETROELEKTRANAMA
Mnoge životinje prate ritam vetra u razmnožavanju, migracijama i ostalim procesima. Ali osim biljaka i životinja, i ljudi se sve više oslanjanju na vetar. Energija vetra je održiva i obnovljiva, što je čini odličnim izborom za smanjenje našeg oslanjanja na fosilna goriva. Naš svet bez vetra izgledao bi dosta drugačije i ekstremnije, a i potencijal OIE bio bi smanjen. Zemlje koje najviše koriste potencijal vetra su Kina, SAD, Nemačka u Evropi, kao i Indija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo koje ulažu dosta u ovaj vid OIE, naročito ako uzmemo u obzir da su okrenute ka velikim vodenim površinama.
Iako nam se može učiniti da klimatske promene ne utiču na vetar, zapravo snažno utiču na njegov ustaljeni ritam. Vetar je strujanje vazduha, a ukoliko je vazduh jako zagrejan s obzirom na globalno zagrevanje to može promeniti neke njegove ustaljene mehanizme. Kako se Zemlja zagreva zbog klimatskih promena, to ne čini ravnomerno jer je Zemlja ipak pod uglom i rotira se. Neki delovi zagrevaju se više od drugih. Pošto vetar pokreće razlike u pritisku koje su rezultat varijacija u temperaturi, promena ovih temperatura može promeniti obrasce vetra. Na primer, polarni regioni se zagrevaju mnogo brže od ostatka sveta. Ovo može oslabiti mlazne tokove – vetrove na velikim visinama koji kruže oko Zemlje i utiču na vremenske obrasce. Promenjeni obrasci dovode do ekstremnijih vremenskih uslova, primera radi – topliji vazduh zadržava više vlage, što može dovesti do češćih oluja, a toplije površine okeana mogu da podstaknu jače tropske ciklone – uragane i tajfune.
Postoji još jedna uloga vetra – čistač. Veliki gradovi, puni smoga, koji nemaju vetrove često, zadržavaju i talože štetne gasove u gradu. Gradovi u kojima vetra ima, poput čuvene košave koja je poznata u mnogim gradovima Srbije, prečišćavaju vazduh na ovaj način.
U Srbiji je danas obeležen Svetski dan vetra jednom svečanosti koju je organzovalo “Udruženje OIE Srbije” u vetroparku “Elicio” u Alibunaru. Kako je ovom događaju prisustvovala i Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović, ona je naglasila da studije pokazuju da je izračunata snaga vetra u najvetrovitijem području Republike Srbije uporediva sa evropskom, ali da trenutno iz vetra dobijamo tek 3 odsto električne energije.
„Ipak, nedavno smo oborili mali rekord. Prvi put smo bili među prvih deset zemlja u Evropi sa 11 odsto udela proizvodnje iz vetra na dnevnom nivou u nacionalnom miksu, zahvaljujući radu osam vetroelektrana u Srbiji kapaciteta 400 MW u koje je uloženo 730 miliona evra“, rekla je ministarka.
