Prošlo je tačno 38 godina otkako je svet potresla jedna od najgorih nuklearnih katastrofa u istoriji – Černobilj.
26. april služi kao dan kada se prisećamo ovog nemilog događaja i štetnosti nuklearne energije, ali i dan kada slavimo obnovljive izvore energije kao jedino rešenje za klimatsku krizu i rastuće potrebe za električnom energijom.
Srbija danas može da se pohvali sa velikim brojem solarnih elektrana, osam operativnih vetroparkova i hidroelektranama koje pokrivaju oko 80 odsto ukupnog obnovljivog kapaciteta.
Obnovljivi izvori energije su ključni faktor u energetskoj tranziciji. U Srbiji su prošle godine činili 36 odsto proizvodnje električne energije što je našu zemlju svrstalo na listu vodećih evropskih država po energiji dobijenoj iz obnovljivih izvora, piše udruženje OIE Srbija.
Biomasa takođe ima značajan potencijal, dok se geotermalna energija i zeleni vodonik ističu kao perspektivne energije budućnosti.
2021. godine je usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovaj sveobuhvatan zakon stvara povoljno pravno okruženje i stimuliše investicije u čiste izvore energije. Dodatne promene zakona iz 2023. omogućile su organizovanje prvih aukcija za OIE projekte.
Broj prozumjera se gotovo četvorostruko povećao tokom poslednje godine, a na konferenciji udruženja OIE Srbija pod nazivom „OIE SRBIJA 2024″ koja će se održati 23. i 24. septembra u Vrdniku, prozjumeri će biti jedna od glavnih tema.
Pročitajte još:
- EU: POZICIJA SOLARNE ENERGIJE U NACIONALNIM ENERGETSKIM I KLIMATSKIM PLANOVIMA
- NA SKUPŠTINI AGENCIJE IRENA USVOJEN AKCIONI PLAN ZA POVEĆANJE KAPACITETA OIE DO 2030.
- INSTALIRANI SOLARNI PANELI NA DVE BEOGRADSKE ŠKOLE
Ubrzana energetska tranzicija ključna je za ublažavanje klimatske krize
Kako bismo se efikasno izborili sa sve ozbiljnijim posledicama klimatskih promena, važno je da kontinuirano sprovodimo energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.
Iako za proizodnju električne energije u Srbiji još uvek dominiraju fosilna goriva, sve su zastupljenija ulaganja u OIE Sektor, posebno u solarne i vetro elektrane. Tome je doprineo i trogodišnji plan aukcija za period od 2023. do 2025. godine, a prve aukcije održane 2023. godine privukle su brojne projekte.
I naši susedi neumorno rade na implementaciji obnovljivih izvora energije kako bi postigli ciljeve za 2030. godinu. Prema izveštaju udruženja OIE HR, Hrvatska bi do 2030. godine mogla da ima 2.000 MW instaliranih vetroelektrana i 2.000 MW solarnih elektrana. Veliki potencijal za Hrvatsku predstavljaju i plutajuće solarne i vetroelektrane koje bi zemlji mogle da donesu još 25 GW zelene energije.
U Crnoj Gori je 24. aprila počeo ESG Adria Samit u Tivtu pod sloganom “Deluj sada za održivo sutra” koji kao jednu od centralnih tema ima energetsku tranziciju.
Na panelu pod nazivom „Šanse i izazovi za investiranje u obnovljive izvore“, govorio je izvršni direktor EPCG, Ivan Bulatović. On se osvrnuo na strateške planove Elektroprivrede Crne Gore za tranziciju ka obnovljivim izvorima i naglasio da se svi projekti u investicionom planu EPCG u budućnosti, vredni više stotina miliona evra, odnose na obnovljive izvore energije, stoji u saopštenju EPCG.
Energetski portal
