Kada govorimo o Skandinaviji, pred nama se otvara paleta boja koja odražava suštinu severnog regiona evropskog kontinenta – beskrajno plavetnilo zaliva, jezera i mora, koji oblikuju obale, sive stenovite planine, tamne borove šume koje odišu netaknutom divljinom, ali i zelena energija koja simbolizuje održivost.
Švedska, jedna od najšumovitijih zemalja na svetu, poznata je po konceptu Allemansrätten – pravu svakog pojedinca da slobodno luta i istražuje prirodu. Reč je o zakonu koji omogućava da šetate kroz netaknute predele, berete divlje voćke, veslate u kajaku ili kampujete gotovo bilo gde. Slobodno uživanje u prirodi prate jednostavna, ali važna pravila – prirodna ravnoteža ne sme biti narušena, dok privatna imovina mora da se poštuje. Princip zaštite prirode zašao je u samu srž zemlje, od svakodnevnog života Šveđana do kreiranja zakona i ciljeva koje je zemlja zadala.
Dostignuća Švedske, države kojoj potpuno prirodno ide usvajanje principa cirkularne ekonomije, primene obnovljivih izvora i svega što prati održivi razvoj, predstavila nam je Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji.
Švedska se nalazi među prvih 10 zemalja na Indeksu ekoloških performansi (EPI). Koje su ključne ekološke politike koje su doprinele ovom postignuću?
– Uspeh Švedske u borbi protiv klimatskih promena rezultat je kombinacije vizionarskih politika, ulaganja i međunarodne saradnje. Uvođenje poreza na ugljenik 1991. godine bilo je ključno za smanjenje emisije gasova staklene bašte podsticanjem korišćenja čistijih izvora energije. Značajna ulaganja u obnovljive izvore energije, poput vetra, sunca i bio-energije, dodatno su smanjila oslanjanje na fosilna goriva.
Inovacije su u srcu klimatske strategije Švedske, uz snažnu podršku razvoju tehnologija koje poboljšavaju energetsku efikasnost i promovišu održive prakse. Takođe, javna svest i obrazovanje predstavljaju prioritete, čime se podstiče ekološki osvešćeno društvo.
Na globalnom nivou, Švedska aktivno učestvuje u međunarodnim ekološkim inicijativama i sarađuje sa drugim nacijama kako bi podigla klimatske ambicije. Prepoznajući važnost kolektivne akcije, Švedska naglašava saradnju u cilju smanjenja globalnih emisija i ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena. Ovaj sveobuhvatan pristup učinio je Švedsku globalnim liderom u oblasti održivosti i borcem za zeleniju budućnost.
U FOKUSU:
- Umetnost cveta – najlepši front ekološke borbe
- Program koji menja živote
- Od čađi do mastila – Kako zagađenje postaje alat umetnosti
Švedska se značajno oslanja na obnovljive izvore energije. Koji su najvažniji koraci koji se preduzimaju kako bi se dodatno povećao udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu?
– Švedska je ostvarila impresivan rast obnovljivih izvora energije, povećavajući njihov udeo u energetskom miksu sa 46 odsto u 2010. godini na 66 odsto u 2023. godini, pri čemu bio-goriva i otpad čine 29,4 odsto, nuklearna energija 26,8 odsto, a hidroenergija 12 odsto. Ovaj napredak je omogućen uz pomoć značajnih ulaganja i podržavajućim politikama koje prioritet daju čistoj energiji i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Švedska je posvećena dostizanju 100 odsto obnovljive proizvodnje električne energije do 2040. godine i postizanju neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine.
Poređenja radi, tokom istog perioda, Srbija je takođe napredovala u povećanju udela obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, povećavši ga sa 19,8 odsto u 2010. godini na 25 odsto u 2023. godini, pri čemu hidroenergija čini 33 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Efikasna borba protiv klimatskih promena zahteva brži globalni prelaz na zelenu energiju, što uključuje povećana ulaganja u rešenja bez fosilnih goriva kako bi se smanjile emisije i izgradila održiva budućnost.
Zanimljivo je da i Švedska i Srbija smatraju nuklearnu energiju važnim doprinosom zadovoljenju svojih energetskih potreba, ali uz smanjenje emisija. Dok je u Srbiji prekretnica bila 2024. godine, kada je ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, u energetskoj politici Švedske prekretnica se dogodila 2009. godine, kada je vlada dozvolila zamenu postojećih reaktora, čime je efektivno okončan prethodni plan postepenog gašenja nuklearne energije.
Inovacije u Švedskoj uključuju unapređenja u energetskoj efikasnosti, oporezivanje CO2 i razvoj bio-goriva, što je oblast sa velikim potencijalom i u Srbiji. Takođe, značajno smo investirali u nuklearnu energiju, hidroenergiju, vetroenergiju i solarnu energiju kako bismo diversifikovali portfolio obnovljivih izvora energije i promovisali održivost. Doprinosimo i finansiranju klimatskih inicijativa kao jedan od vodećih donatora, dodatno povećavajući naše klimatsko finansiranje kroz jačanje sinergije sa inovacijama i trgovinom.
Koje mere i zakonodavne inicijative Švedska sprovodi kako bi smanjila emisije u transportu i poboljšala kvalitet vazduha i kako su one integrisane u nacionalne strategije?
– Švedske kompanije doprinose održivijim društvima na globalnom nivou nudeći dugoročno održive proizvode i usluge u oblastima kao što su transport, energetika i digitalizacija. Klimatska politika Švedske postavlja cilj dostizanja neto nulte emisije najkasnije do 2045. godine, uz sveobuhvatan plan klimatskih aktivnosti za ostvarenje ovog cilja. Vlada je proširila spoljne klimatske fondove kako bi uključila podršku za prilagođavanje klimatskim promenama, otpornost i smanjenje emisija, pri čemu su za te svrhe u 2023. godini izdvojene 9,4 milijarde švedskih kruna. Pored toga, mobilizovani su i privatni resursi kroz garantni okvir Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) kako bi se dodatno podržali ovi napori. Zahvaljujući ovim inicijativama, Švedska je postala lider u oblasti održivosti, demonstrirajući kako kolektivna akcija i sveobuhvatan pristup mogu efikasno rešavati ekološke izazove.
Intervju vodila: Milica Vučković
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA MOBILNOST
