Iako je na polju pristupačne, obnovljive energije Švedska postavila ambiciozne ciljeve, a kao rok za ispunjenje 2030. godinu, mogla bi da ih ostvari već krajem 2018, čak 12 godina ranije nego što je zacrtala – i to zahvaljujući vetrenjačama.
Švedsko udruženje vetroelektrana najavilo je da bi od kraja 2018. godine, na godišnjem nivou, njegovi članovi mogli da proizvode 18 teravat-sati struje. Njihovom zaslugom nacija bi ispunila jedan od segmenata Agende 2030 za održivi razvoj.
Ujedinjene nacije su Agendu 2030 razvile 2015. godine i ona prožima četiri različite oblasti: humanitarni razvoj, održivost životne sredine, dugoročno ekonomsko planiranje i podsticanje mira. Krećući se u njenim okvirima, Švedska je razvila plan za okončavanje siromaštva, obezbeđivanje čiste vode i higijenskih uslova stanovništvu i borbu protiv klimatskih promena.
Postoji mogućnost da već krajem ove godine Šveđani precrtaju dve stavke svog energetskog plana: univerzalnu dostupnost pristupačnog, pouzdanog i savremenog energetskog sistema i značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u snabdevanju na globalnom nivou.
Udruženje tvrdi da će, zaključno sa poslednjim danima godine, širom njihove zemlje struju proizvoditi 3681 vetroelektrana.
Kao ključni faktor napretka vidi se porast investicija u sektor obnovljive energije. Da li će zahvaljujući njemu Švedska još jedan od svojih ciljeva pretvoriti u realnost – a to je da do 2045. godine svoje emisije štetnih gasova smanji na nulu?
