Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić otvorio je juče, 5. decembra, u „Sava centru” konferenciju pod nazivom „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja”, koja se održava u okviru 50. Međunarodnog kongresa i izložbe o klimatizaciji, grejanju, hlađenju – KGH. Gradonačelnik je naglasio da je cilj konferencije predstavljanje najnovijih dostignuća u primeni obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja te da je ovo skup koji ima bogatu tradiciju, ali i budućnost.
„Radi se o temama koje su globalno sve značajnije, pa tako i Beogradu, i deo su naših planova, strategije i razvoja. Očekujem da ćemo Akcioni plan daljinskog grejanja koji realizujemo sa Ujedinjenim nacijama usvojiti početkom sledeće godine“, rekao je Radojičić i poželeo uspešan svaki sledeći skup.
Podsetio je da je sistem daljinskog grejanja u Beogradu 95 odsto na prirodni gas, energent koji je u odnosu na ostala fosilna goriva najmanje štetan po životnu sredinu, a pre svega kvalitet vazduha.
„Beograd sada ide korak dalje i kroz projekte uvodi obnovljive izvore energije čime značajno smanjujemo pritisak na celokupan energetski sistem Srbije“, naglasio je gradonačelnik.
On je ukazao i na projekat „Termalna rehabilitacija četiri javna objekta” (Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentske bolnice i biblioteke), koji će da posluži kao model kako se može rešiti problem energetske efikasnosti, prvo na javnim objektima, a zatim i na ostalim. Na osnovu usvojenog pravilnika na prethodnoj sednici Skupštine grada omogućeno je da opštine finansiraju unapređenje energetske efikasnosti svih objekata.
„Jedno od strateških opredeljenja Beograda jeste održivi razvoj, odnosno razvoj koji je zasnovan na poštovanju ekoloških principa. Rezultat toga je i pokretanje veoma ključnih projekata koji su u isto vreme kako ekološki tako i razvojni i ekonomski.
Vinča je u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata, napravljen po principu javno-privatnog partnerstva. Ono što je nekada predstavljalo nerešiv problem, danas je razvojna šansa. Vinča je obnovljiv resurs iz koga će se dobiti toplotna energija. Dobijaćemo je iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati“, rekao je Radojičić, napomenuvši da će projektu Vinča prethoditi unapređenje reciklaže i izgradnja reciklažnih ostrva na svakoj opštini u Beogradu.
„Važno je da projekat Vinča, osim izgradnje fabrike, odnosno spalionice, omogućava i zapošljavanje novih ljudi i kreiranje takozvanih „zelenih” radnih mesta. Očekivani termin završetka projekta i korišćenja toplote iz postrojenja Vinča u sistemu daljinskog grejanja u Beogradu je 2022. godina“, naveo je prvi čovek Beograda.
Gradonačelnik je naglasio da je drugi kapitalni projekat izgradnja toplodalekovoda Obrenovac, a trenutno je u fazi izrada studije izvodljivosti i priprema planske dokumentacije.
„Beograd intenzivno radi sa „Beogradskim elektranama” na gašenju kotlarnica. Do sada je ugašeno oko 1.200 kotlarnica na ugalj i mazut, a ostalo je svega 38 koje nisu priključene na daljinsko grejanje, što je podatak koji govori da se i u prethodnom periodu radilo na rešavanju ovog problema i da će se nastaviti u tom pravcu. Stručna lica su oni koji pokreću celu stvar i usmeravaju nas u dobrom pravcu. Zato je ovaj skup izuzetno važan, ali s druge strane, najvažnije je možda to što je ova oblast dosta inovativna i zahteva novu pamet i energiju. Vrlo je važno da se mladi što više uključuju“, rekao je gradonačelnik.
Kako je naglasio, ovi projekti su veoma bitni kako u borbi protiv klimatskih promena tako i za poboljšanje kvaliteta životne sredine, a pre svega vazduha i zdravlja stanovništva.
„Beograd se uspešno kandidovao za „Zelenu prestonicu 2022. godine”. Trenutno je u izradi akcioni plan za Zeleni grad i akcioni plan za održivu energiju i klimu, koje realizujemo uz pomoć EBRD-a„, zaključio je Radojičić i dodao da Grad Beograd ima dobre partnere i zato veruje u dobre ishode.
Direktorka Regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitai istakla je da Evropska banka za obnovu i razvoj radi u Srbiji 18 godina i da je za ovo vreme ukupna vrednost investicija oko 5 do 6 milijardi evra.
„Doprinos će svakako biti kroz finansiranje pripreme projekata u smislu izrade pre-studije, studije, projektne dokumentacije, ukljičivanja u planske dokumente lokalnih sampuprava i rada na unapređenju regulative. Takođe želimo da podržimo i razvoje projekata koji bi bili finansirani po principu javno-privatnog partnerstva preko transparentnih tendera“, rekla je Žužana Hargitai.
Na konferneciji su učestvovali i Piter Isijan-Holzi, viši savetnik za međunarodne finansijske institucije i održivi razvoj pri Saveznom ministarstvu finansija Austrije, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike Miloš Banjac, predstavnik Međunarodne agencije Irena Luka Angelino, direktor evropskog udruženja „Euroheat & Power“ iz Brisela Pol Vos, predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović, predsednik Slovenačke energetske asocijacije Alojz Poredoš, rukovodilac proizvodnje i distribucije JKP „Novosadska toplana” Dušan Macura i član Upravnog odbora „Eko toplane” Banja Luka Dejan Jovišević.
Izvor: Grad Beograd
