Stopa krčenja šuma bila je ekvivalentna gubitku 11 fudbalskih terena u minuti, navodi se u izveštaju, pošto su delovi tropske šume iskrčeni za poljoprivredu, rudarstvo i druge komercijalne aktivnosti.
Osim što ima razoran uticaj na divlje životinje, ovo uništenje ima značajne posledice po klimatske promene, jer su tropske šume važna skladišta ugljen-dioksida. Količina zagađenja ugljenikom proizvedenog u 2022. zbog krčenja šuma bila je ekvivalentna godišnjim emisijama fosilnih goriva Indije, navodi se u izveštaju.
Brazil je posekao jednu od najbitnijih šuma, koja iznosi 43 odsto ukupne svetske šume, navodi se u izveštaju. Stopa gubitka šuma u zemlji porasla je za 15 odsto od 2021. do 2022.
Ovo dolazi u momentu kada neki naučnici upozoravaju da se Amazon približava kritičnoj prekretnici koja bi mogla da dovede do pretvaranja prašume u travnatu savanu, što će značiti da će se smanjiti sposobnost sveta da se izbori sa klimatskom krizom.
Pročitajte još:
- UKUPNE ŠTETE U DRŽAVNIM ŠUMAMA SRBIJE U 2022. IZNOSE PREKO 150.000 M3
- ZNANJE STARO 2.500 GODINA MOGLO BI DA OBNOVI AMAZONSKU PRAŠUMU
- AMAZONSKA PRAŠUMA ZNATNO ZDRAVIJA NEGO PRETHODNIH GODINA
Podaci za 2022. su iz poslednje godine predsedavanja Žaira Bolsonara u Brazilu, gde je zabeležena visoka stopa krčenja šuma. Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost u januaru, obećao je da će se pozabaviti krčenjem šuma Amazona i popraviti štetu.
Što se tiče drugih mesta, Demokratska Republika Kongo izgubila je više od pola miliona hektara 2022. godine, prvenstveno zbog krčenja zemljišta za poljoprivredu, dok je Gana imala najveći porast uništavanja prašuma u poređenju sa 2021. godine, navodi se u izveštaju.
Bolivija je prošle godine zabeležila rekordno visok nivo gubitka primarnih šuma, sa povećanjem od 32 odsto u odnosu na 2021. Našla se na trećem mestu iza Brazila i Demokratske Republike Kongo po površini gubitka šuma.
Izneverena obećanja
Ovo uništenje se dogodilo uprkos dogovoru više od 100 svetskih lidera da se okonča i preokrene krčenje šuma do kraja decenije, koji je postignut na klimatskoj konferenciji UN-a COP26 u Glazgovu 2021. U to vreme, Boris Džonson, tadašnji premijer Velike Britanije, pozdravio je to kao „značajan sporazum za zaštitu i obnavljanje šuma na Zemlji“.
Ali kako se krčenje šuma intenzivira, stručnjaci su doveli u pitanje validnost obaveza.
Uprkos globalnom povećanju krčenja šuma, bilo je drugačijih slučajeva u drugim delovima sveta. Došlo je do naglog smanjenja gubitka šuma u Indoneziji, a nivoi gubitaka u Maleziji su ostali niski, navodi se u izveštaju.
Promena na temu industrije palmi bila je veliki faktor, navodi se u izveštaju. U Indoneziji je došlo do suzbijanja novih plantaža uljanih palmi, koje su bile glavni pokretač krčenja šuma u zemlji, dok je Malezija takođe pojačala propise o palminom ulju.
Izvor: EURACTIV
