Privredna komora Srbije je dana 18. oktobra 2018. godine organizovala okrugli sto na temu „Reciklaža i upravljanje tekstilnim otpadom u Republici Srbiji„. Cilj okruglog stola bio je da na najbolji mogući način predoči sve potencijale tekstilnog otpada, buduće planove nadležnih institucija, kao i da na jednom mestu okupi sve značajne aktere koji se bave ovom tematikom.
Pored uvodne reči predstavnice PKS – Privredne komore Beograda i organizatorke okruglog stola na pomenutu temu Jelene Plavanski, skup je otvorio pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović, koji je u kratkim crtama predstavio Nacionalni plan o prevenciji otpada, veću potencijalnu mogućnost iskorišćenja tekstilnog otpada kao i to kako podstaći privredne subjekte da doprinesu smanjenju i boljem generisanju tekstilnog otpada.
Pored toga, od izuzetnog značaja je razvijanje bolje sakupljačke mreže, na teritoriji kako grada Beograda, tako i lokalnih samouprava, istakao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Trenutno je na teritoriji grada Beograda, prema podacima JKP „Gradska čistoća“ Beograd, postavljeno 34 kontejnera za tekstilni otpad.
U 2017. godini sakupljeno je 70.000 kg tekstilnog otpada, dok u 2018. godini za sada sakupljeno 45.000 kg otpada tekstilnog morfološkog sastava, podaci su koje je izneo Milan Petrić, zamenik direktora JKP „Gradska čistoća“ Beograd. Kontejneri se redovno prazne, jedanput nedeljno i imamo izuzetnu disciplinovanost građana pri odlaganju ove vrste otpada, što je od izuzetne važnosti, istakao je Petrić.
Disciplinovanost građana i edukacija o pomenutoj tematici od izrazite važnosti su iz razloga što je dovoljno da jedna prosečna najlonska folija koja je sastavljena od različitih vrsta polimera, dospe u proces reciklaže i izmeni sastav granulata, odnosno proizvoda dobijenog reciklažom i da stvori ogromnu materijalnu štetu. To se u daljem procesu rezonuje negativnom poslovanju kompanije koja se bavi reciklažom i time svaki građanin može doprineti svojim trenutkom neodgovornosti defekt razmera na državnom nivou. Devedeset pet odsto tekstilnog otpada može se reciklirati i izvesti u inostranstvo, čime bi se doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u državi, ali za to su neophodna ulaganja u tehnologije i izgradnju reciklažnih postrojenja. Procenjuje se da je određeni odevni predmet 3,3 godine u opticaju, i da nakon toga postaje otpad.
Svako domaćinstvo u Beogradu poseduje oko 200 kg tekstila, a svaki migrant koji je prošao kroz Republiku Srbiju odložio je 5 kg tekstilnog otpada.
Milorad Veljković, predstavnik Privredne komore Srbije, istakao je pogrešnu kategorizaciju tekstilnog otpada, odnosno da tekstilni otpad je zapravo opasan otpad. Ogroman broj odevnih predmeta koji se uvoze, najviše iz Kine, sastavljen je od veštačkih materijala sa visokim procentom kancerogenog polimernog sastava koji je obojen bojama koje mogu biti toksične po ljudsko zdravlje.
Normativna regulativa o uvozu postoji, međutim kontrola proizvoda koji se uvoze ne vrši se na adekvatan način. Takođe, zbog velikog razvoja tekstilne industrije i ogromne potrebe pamuka, došlo je do uzgajanja GMO pamuka, koji u dužem periodu izloženosti koži može izazvati negativne posledice po ljudsko zdravlje.
Rešenja postoje. Neophodno je unaprediti na viši nivo svest građana kroz edukaciju i podstaći veća ulaganja države u projekte upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Svaki pojedinac može doprineti na svoj način boljem sutra i čistijoj i uređenijoj državi. Privredna komora Srbije nastaviće sa daljim aktivnostima vezanim za problem tekstilnog otpada u Republici Srbiji, gde se očekuje donošenje operativnih mera koje će doprineti rešavanju ove problematike.
Nikola Novaković
