U susret nepredvidivim vremenima i klimi, Evropa se odupire budućim izazovima koje sa sobom nosi „nova normalnost“ u pogledu suša i nestašica vode. Pojava koja će, prema projekcijama, biti sve češći fenomen, forsira naučnike i stručnjake da razvijaju alate i strategije koje će minimizirati štetu, i pomoći kontinentu da se prilagodi. Sa naglaskom na Mediteran i Istočnu Evropu kao žarišta ove ekološke krize, potrebno je sveobuhvatno sagledati i analizirati kako će suše oblikovati socijalne i ekonomske aspekte evropskog društva.
Alati za Predviđanje suša
Evropski stručnjaci su ujedinili snage, rezultirajući razvojem Evropske baze podataka o uticajima suše i Evropskog atlasa rizika od suše. Ova dva ključna alata, koja su kumulacija podataka od 1977. do 2022. godine i primena mašinskog učenja za simulaciju ishoda povećanja temperature od +1,5, 2 i 3 stepena Celzijusa, pomažu u mapiranju potencijalno najugroženijih regiona i sektora, ukazujući na to gde će prilagođavanje biti od esencijalnog značaja, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Poljoprivreda u senci klimatskih promena
Posebna pažnja posvećuje se poljoprivredi, vitalnom sektoru južne Evrope, gde projekcije ukazuju na dramatične padove prinosa useva zbog smanjenih padavina i povećanih perioda suše. Nasuprot tome, severnije teritorije mogu predstavljati bedem održivosti, čuvajući poljoprivrednu produkciju usred sušnih perioda i otvarajući mogućnost za prilagođavanje i diversifikaciju proizvodnje.
I dok nordijske nacije, poput Švedske i Finske, tradicionalno uživaju u obilju vodenih resursa, one takođe nisu imune na buduće poremećaje, posebno u oblasti javnog snabdevanja i distribucije pitke vode, ističući univerzalnost izazova sa kojima se suočava ceo kontinent.
Pročitajte još:
- EVROPSKE VODE I PANAMSKI KANAL – TRANSPORTNI IZAZOVI I PAD PLOVIDBE
- KOLIKO SU SMANJENE EMISIJE U EKONOMIJI EU?
- POVRATAK NUKLEARNE ENERGIJE U EU: SVE VIŠE ZEMALJA NAKLONJENO OVOM REŠENJU ZA DOSTIZANJE CILJA DEKARBONIZACIJE
Energetika
Ne smemo zanemariti ni energetski sektor, posebno u zemljama kao što je Francuska, gde nizak nivo vode u rekama može komplikovati hlađenje nuklearnih elektrana, te tako indirektno uticati na energetsku stabilnost. Slično tome, suše mogu ometati unutrašnju plovidbu, posebno u Nemačkoj i duž dunavskog regiona, praveći logističke prepreke koje će biti potrebno prevazići.
Na drugom kraju sveta, odigrao se upravo ovaj scenario – usled uticaja klime i jedne od najsušnijih godina do sada, vrlo važna pomorska arterija sveta – Panamski kanal, takođe je doživeo pad u transportu i broju brodova koji ga koriste, zbog izrazito niskog vodostaja.
Globalna kriza: Vodeni Stres i Ekstremni Rizici
Dok Evropa gradi svoje strategije, svetska vodena kriza ne pokazuje znakove opadanja. Jedna četvrtina svetske populacije svake godine suočava sa izuzetno visokim nivoom nedostatka vode, često koristeći skoro svu dostupnu vodu. Najmanje polovina ljudi na svetu, što je skoro četiri milijarde ljudi, živi na mestima sa vrlo malo vode najmanje mesec dana svake godine, podaci su koje donosi Svetski institut za resurse.
Najugroženije zemlje na popisu, njih 25 koje su se našle u prvoj kategoriji ekstremnog rizika i opterećenja su: Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, UAE, SA, Izrael, Egipat, Libija, Jemen, Bocvana, Iran, Jordan, Čile, San Marino i druge.
Kroz zajedničke napore, možemo stvoriti održivu budućnost koja se odupire izazovima koje klimatske promene postavljaju pred nas.
Energetski portal
