Crna Gora se za razliku od velikog broja država može pohvaliti kvalitetnim šumama i njihovim prostranstvom. Ipak, iz ekološkog sektora upozoravaju da se šumski sistem kod nas uništava velikom brzinom šumokradica. Ističu da gotovo u svakom kraju Crne Gore postoji nelegalna seča, te da je već godinama napravljen sistem tog vida eksploatisanja šumskog blaga.
Pod okriljem noći, bez svetala, kamionom se odvozu velike količine šume. Iz nevladinog ekološkog sektora kažu da se nelegalna seča dešava u svim krajevima Crne Gore. Za takve radnje, tvrde, niko se ne kažnjava.
Aleksandar Dragićević, ekološki aktivista, kaže da je u pitanju organizovani kriminal „težak“ na stotine miliona evra godišnje.
„Naše su procene da se svake godine po osnovu nenaplaćenog PDV-a od ukradenih šuma izgubi više od 18 miliona evra“, kaže Dragićević.
PROČITAJTE JOŠ:
- UKUPNE ŠTETE U DRŽAVNIM ŠUMAMA SRBIJE U 2022. IZNOSE PREKO 150.000 M3
- ZNANJE STARO 2.500 GODINA MOGLO BI DA OBNOVI AMAZONSKU PRAŠUMU
- AMAZONSKA PRAŠUMA ZNATNO ZDRAVIJA NEGO PRETHODNIH GODINA
Bivša pomoćnica direktora Uprave za šume Jelica Paldrmić ističe da onaj ko vidi kamion treba da prijavi lugaru, a lugar policiji, te da su imali ovakvih slučajeva, ali bez epiloga na sudu.
„Imali smo mnogo mi takvih slučajeva u kojima se reaguje i utvrdi i ko je vozač, ali na kraju ne bude ništa od toga. Mi ne možemo da utičemo na sudstvo i tužilaštvo. Očito je da niko ne radi svoj posao kako treba“, kaže Paldrmić.
Dragićević tvrdi da se biznis nelegalne seče šume razvija zbog korupicije u ovom sektoru, počev od šumara.
„Jednostavno to su dani kada on ne izađe na teren, napravi se seča, lugar dobije finasijsku potporu, a kasnije on podnese prijavu da se krađa desila protiv NN lica. Viši kriminal je u Upravi za šume gde se daju koncesije i tamo gde ne treba, izvlači mnogo više šume nego što je doznačeno, i gde se privilegovanima već 20-tak godina izdaju koncesije“, objašnjava Dragićević.
Paldrmić dodaje da ne može jedan lugar koji ima reon od 5.000 hektara da isprati šta mu se dešava na terenu.
Zato Dragićević ima predlog kako Uprava za šume može da reši i ovaj problem.
„Mi imamo ekološki sektor koji ima mrežu eko volontera, dronove, koristimo satelitske snimke i sve to pokazuje koji delovi šuma se devastiraju u tom trenutku i shodno tome i izađemo na teren“, kaže Dragićević.
Na kraju, Dragićević smatra da nadležni ne žele da se uključe u rešavanje problema zbog njegove složenosti i kao rešenje vidi udruženo delovanje više institucija.
Izvor: RTCG
