Samo godinu dana nakon što su, po završetku Prvog svetskog rata, puške na Zapadnom frontu utihnule, 1919, u vazduh se uzdigao prvi avion koji je uspešno završio putovanje između dva grada na suprotnim krajevima sveta, Londona u Ujedinjenom Kraljevstvu i Darvina u Australiji.
Posadi aviona, braći Rosu i Kitu Smitu, je za preletanje rastojanja od oko 20 hiljada kilometara bilo potrebno 28 dana.
Uprkos tome što nam se prema današnjim standardima, kada London od Darvina deli tek 18 časova letenja, njihov rezultat čini suviše dugim, on ih je svojevremeno učinio pobednicima Velike vazdušne trke. Uzmimo u obzir i da su ga postigli tek 16 godina nakon prvog leta braće Rajt.
Naredne, 2019, godine obeležava se stogodišnjica ovog istorijskog podviga.
Jubilej će biti proslavljen simboličnom vazdušnom trkom između dva grada, a avione učesnika pokretaće – struja.
Avijacija je od doba braće Rajt i braće Smit napravila ogromne iskorake. „Piloti promene“ tada i „piloti promene“ sada suočavali su se sa potpuno različitim problemima. I dok su njihovi preci bili zaokupljeni usavršavanjem letelica tako da što duže ostanu u vazduhu, naši savremenici svoje vazduhoplove stavljaju u službu borbe protiv klimatskih promena umanjujući njihove emisije štetnih gasova i čineći zaokret od mlaznog goriva ka obnovljivim izvorima energije.
Fokusirajući se na snižavanje nivoa zagađenja vazduha, organizatori Velike vazdušne trke 2019 nastoje da ohrabre korišćenje inovativnih pristupa i električnog pogona u avio-industriji. Žele da proslave vek postignuća od strane inženjera, dizajnera i konstruktora i da „ulete“ u novi vek tihe, ekološki prihvatljive avijacije.
Putanja je i sto godina kasnije ostala ista, sredstvo letenja se promenilo. Da li su električni avioni dorasli izazovu?
