Globalna pomama za čistom energijom preslikava se i na srpsko tržište struje. Za samo dve godine tražnja za zelenim kilovatima povećana je 10 puta. Iako se 70 odsto struje proizvodi iz uglja, EPS mora da prati i zahteve tržišta, pa su ponudili i paket „ZelEPS“.
Strane kompanije u poslovnim planovima već sprovode evropski „Zeleni dogovor“, pa sa snabdevačima ugovoraju samo isporuke energije iz obnovljivih izvora. Na tome sve više insistiraju i domaći komercijalni kupci.
U 2020. godini količina prodate električne energije bila je desetostruko veća nego 2019. Na sredini 2021. već smo ugovorili dvostruko veću količinu električne energije nego što smo prodali u celoj 2020. Prednjače kupci iz industrije, ima banaka, ima sve više i uslužnih i prodajnih objekta, ambasada“, kaže direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta u „EPS Snabdevanju“ Bratislav Džombić.
A potvrda da se trguje strujom iz obnovljivih izvora je „Garancija porekla“. Taj elektronski ekološki sertifikat izdaje preduzeće „Elektromreža Srbije“.
“”Elektromreža Srbije” je nacionalno telo za izdavanje garancija porekla i telo koje je zakonom predviđeno da vodi registar garancija porekla. Mi smo zaduženi da vodimo taj registar na nacionalnom nivou, zaduženi smo i da povežemo taj registar sa ostalim registrima u Evropi i da na taj način praktično omogućimo i uvoz i izvoz nacionalnih garancija porekla“, objašnjava direktor Direkcije za tržište električne energije „Elektromreža Srbije“ Marko Janković.
Pročitajte još:
Naša zemlja, kažu, ima veliki potecijal da izda čak 10 miliona tih „garancija porekla“. U tome prednjači EPS, koji je u taj registar uneo 30 posto struje, koju prozvodi u 15 hidroelektrana i plasira je kroz paket „ZelEPS“.
„To praktično znači da kupac može biti siguran da je svaki megavat-sat koji utroši proizveden iz obnovljivih izvora električne energije“, kaže Džombić.
U EPS-u kažu da ubrzano pripremaju više proizvodnih projekata obnovljive energije, koji će do kraja decenije doneti novih 250 megavata struje iz vetra i sunca. Na području kostolačkih termoelektrana i kopova, već krajem godine počeće gradnja solarne elektrane, a početkom iduće godine i velikog vetroparka.
„Ideja nam je da na postojećim pepelištima, deponijama za odlaganje pepela i šljake termoelektrana, postavljamo solarne elektrane. Takođe ćemo postavljati solarne panele na zatvorenim površinskim kopovima Kolubare i Kostolcu. I ono što je najvažnije, sagledavaćemo mogućnosti postavljanja solarnih panela na krovovima postojećih proizvodnih kapaciteta“, navodi rukovodilac investicionih projekata EPS-a Željko Lazović.
Međunarodna agencija za energetiku ukazuje da je i u godini pandemije snaga novoinstaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora u svetu povećana gotovo za polovinu.
Izvor: RTS
