Srbija je simboličnim preuzimanjem pastirskog štapa, preuzela trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom, u okviru Sedmog zasedanja Konferencije potpisnica konvencije COP7, koje je održano u Beogradu.
Glavni grad naše zemlje, bio je domaćin ujedno i obeležavanju dvadesetogodišnjice od potpisivanja konvencije sedam država karpatskog regiona – Češka, Slovačka, Poljska, Rumunija, Mađarska, Ukrajina i Srbija. Karpatsku konvenciju je 2003. godine ustanovilo sedam zemalja u regionu kako bi zaštitile prirodno i kulturno nasleđe ovog područja uz promovisanje održivog razvoja u Karpatima.
Na otvaranju drugog dana Konferencije učestovala je i zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema, šef Sekretarijata Karpatske konvencije Harald Egerer, kao i ministri za životnu sredinu sedam zemalja, prenosi EU INFO MREŽA.
Pročitajte još:
- ŠVEDSKA VLADA PODRŽAVA LOKALNE ZAJEDNICE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE KROZ PARTNERSTVO SA SKGO
- PAUKOVI KAO POKAZATELJI ZDRAVE ŠUME: ULOGA PANJEVA ZA EKOSISTEM
- SRBIJA PREPOZNAJE VAŽNOST OČUVANJA PRIRODNE BAŠTINE
Tema načina zaštite životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih pojava jedno je od gorućih pitanja kojima se EU bavi godinama unazad.
„Predlozi EU, kao što je nedavno usvojeni zakon o lancima snabdevanja bez krčenja šuma i dalji rad na eliminisanju zagađenja, podstaći će našu realizaciju sporazuma Kunming-Montreal. Sporazum je takođe važan podsticaj za multilateralizam, u vreme kada su globalna solidarnost i saradnja potrebniji nego ikad. Sada je vreme da sve zemlje implementiraju okvir Kunming-Montreal kroz domaću i međunarodnu akciju“, rekla je zamenica ambasadora.
Kako je istakla, zdrav biodiverzitet znači zdrave ljude, sigurnost hrane i vode, a priroda je najbolji saveznik u borbi protiv klimatske krize, zato bi trebalo hitno da se ubrza zelena tranzicija, pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju i smanji zavisnost od fosilnih goriva.
„Evropski zeleni dogovor je upravo o tome: duboka transformacija EU u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju, koja osigurava da nema emisija gasova koji prave efekat staklene bašte do 2050. godine; ekonomski rast odvojen od korišćenja resursa; nijedna osoba i nijedno mesto nije ostalo iza sebe“, rekla je zamenica ambasadora EU.
Ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović istakla je da Karpatska konvencija i protokoli doprinose očuvanju prirode, ali i saradnji sa regionom i na globalnom nivou.
„Karpatska konvencija i njeni protokoli moraju biti iskorišćeni u svim sektorima – poljoprivredi, turizmu, obrazovanju, ali i u životu“, kazala je ministarka Vujović.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, navela je da uživa dugi niz godina u Srbiji koja je „zemlja istorijske i prirodne lepote“, pa je za nju kao ljubiteljku prirode – ovde ugodan boravak.
Iako se, zbog pandemije korona virusa, sve u svetu promenilo od prethodnog zasedanja Karpstske konvencije, koordinatorka UN je istakla da je svet upravo u tom periodu uvideo važnost zaštite prirode, a postalo je jasno da energija treba da bude obnovljiva.
Zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema navela je da iako je ova konferencija u duhu proslave 20. godišnjice potpisivanja konvencije, „ipak moramo još naporno raditi“.
„Ukoliko se ne sačuva karpatski region, Evropa je u opasnosti“, navela je Elizabet Maruma Mrema.
Energetski portal