Naftne mrlje su jedna od najjezivijih ekoloških katastrofa sa dugoročnim posledicama po životnu sredinu. Osim što na hiljade morskih ptica poslednje dane provodi u agoniji, zarobljeno u crnoj lepljivoj masi, naftne mrlje utiču i na morske sisare, ribe i kornjače dovodeći do masovnih uginuća.
Na sreću, priroda ima spremnu odbranu, i to u vidu jednoćelijskih organizama koji mogu da ragrade zloćudne crne mrlje na površini vode.
Prema najnovijoj studiji Američkog društva za mikrobiologiju, u ledenim vodama kanadskog Arktika do sada su identifikovana tri soja bakterija koje pokazuju na koji način se morski ekosistemi „brane“ od posledica izlivanja nafte.
Pročitajte još:
Za potrebe studije istraživači su simulirali izlivanje nafte u bocama, kombinujući blato sa gornjih nekoliko centimetara morskog dna, morsku vodu i dizel ili sirovu naftu, uz dodavanje različitih hranljivih materija, navodi se u saopštenju Društva.
Eksperimenti su izvedeni na 4° C kako bi oponašali prirodnu temperaturu vode i trajali su nekoliko nedelja. Prema rečima dr Kejsi Huberta, ove simulacije pokazale su da neke bakterije u okeanu predstavljaju prvi odgovor prirode na ekološke incidente. U studiji se takođe navodi da veća količina hranljivih materija u hladnoj vodi pojačava proces razgradnje.
Za Arktički okean tipično je to što se na njegovim obalama odvija intenzivna industrija i učestali vodni saobraćaj, pa su izlivanja nafte, nažalost, česta pojava, objasnio je koautor studije dr Hubert.
Ovo otkriće utoliko je važnije jer se u praksi pokazalo da je uklanjanje naftnih mrlja od strane ljudi nedovoljno efikasno, a u vodama hladnog i prostranog Arktičkog okeana višestruko teže.
