Visoke temperature vazduha i vode, pad biodiverziteta, ekstremni vremenski uslovi i narušeno zdravlje stanovništva samo su neke od vidljivih posledica klimatskih promena u Sloveniji, ali je ova mala evropska zemlja sada odlučna da dosledno sprovede klimatsku strategiju i u budućnost zakorači kao klimatski neutralna.
Klimatska strategija predviđa da će do 2050. godine Slovenija biti klimatski otporno društvo zasnovano na održivom razvoju i zato teži efikasnom upravljanju energijom i prirodnim resursima uz istovremeno održavanje visokog nivoa konkurentnosti kružne ekonomije, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja Slovenije.
Stoga je Ministarstvo, u saradnji sa 15 partnera iz javnog i nevladinog sektora, 2019. godine pokrenulo projekat LIFE IP Care4Climate u cilju podizanja svesti, obrazovanja i osnaživanja ključnih aktera za klimatsku tranziciju Slovenije.
Projekat pod sloganom “Imamo samo 1 planetu!” deluje u šest ključnih oblasti: zelene javne nabavke, održiva mobilnost, otpad od hrane, energetska efikasnost, održiva upotreba zemljišta i šumarstvo, kao i podizanje svesti i razvijanje novih znanja u oblasti zaštite životne sredine.
1) Zelene javne nabavke
Iako uredba o zelenim javnim nabavkama postoji od 2018. godine i odnosi se na 20 predmeta javnih nabavki, usled slabe svesti naručilaca o prednostima zelene nabavke dobara i usluga, izostaje njena adekvatna primena.
Osim toga, zanemaruje se značaj zelene kupovine u borbi protiv klimatskih promena, a to se može promeniti samo ukoliko se budu radilo na unapređivanju znanja naručilaca putem radionica, vebinara i drugih oblika obrazovanja.
2) Održiva mobilnost
Na putu ka postizanju klimatske neutralnosti, transport je jedan od najvećih izazova u Sloveniji. Prema podacima koje je 2017. godine objavio Zavod za statistiku Slovenije, ukupno stanovništvo ove zemlje dnevno je prešlo 12 milijardi kilometara, što je 7.200 kilometara po stanovniku.
Zato je važno da intenzivna mobilnost, koja je karakteristična za stanovnike Slovenije, uključuje i hodanje, vožnju biciklom, upotrebu javnog prevoza, električna vozila i druge oblike održivog transporta.
3) Otpad od hrane
U globalnom lancu ishrane bacamo trećinu ukupne proizvedene hrane svake godine, dok je svaki osmi stanovnik naše planete gladan, a svaki treći pati od nestašice hrane. Osim što je kontroverzan u etičkom smislu, otpad od hrane predstavlja problem i zbog prekomerne potrošnje prirodnih resursa (zemljišta, vode i energije).
Čitav lanac snabdevanja hranom, od proizvođača do potrošača, rezultuje velikim količinama gasova staklene bašte i zato će kroz projekat Care4Planet biti organizovane radionice i vebinari o održivoj proizvodnji i potrošnji hrane.
4) Energetska efikasnost
Prekomerno korišćenje energije predstavlja jedan od najvećih pritisaka na životnu sredinu, ali kada koristimo manje energije za postizanje istog cilja, možemo govoriti o energetskoj efikasnosti.
Budući da je energetska efikasnost neizostavna u borbi protiv klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja od 2015. godine svake godine organizuje Urbani forum, a ove godine će forum pod nazivom “Energetska efikasnost – Sigurnost od zemljotresa – Kompletna obnova zgrada” biti održan onlajn 14. maja 2021.
Pročitajte još:
5) Podizanje svesti i sticanje novih znanja
Razvoj novih znanja i kompetencija veoma je važan faktor u procesu prelaska u društvo sa niskom emisijom ugljenika, što potvrđuju i međunarodni izveštaji i analize.
Iako većina zainteresovanih strana razume i podržava potrebu za sprovođenjem mera u borbi protiv klimatskih promena, često im nedostaje motivacija, znanje i kompetencija za stvarno delovanje, piše na sajtu Care4Planet.
Stoga je neophodno razviti prilagođene programe obuke i obrazovanja, kao i odgovarajuće mehanizme za praćenje napretka u ključnim oblastima, ali se ne sme izostaviti unapređenje okruženja koje mora biti pogodno za promene u načinu života pojedinca.
6) Održivo korišćenje zemljišta i šumarstvo
Strategija održivog korišćenja zemljišta podrazumeva brže i bolje sprovođenje mera u oblasti prenamene zemljišta i šumarstvu.
Procenjuje se da će održivim upravljanjem šumama, obradivim površinama, močvarama, travnjacima i ostalim zemljištem, emisija ugljen-dioksida biti smanjena za oko 100 tona godišnje, pri čemu će se zalihe ugljenika neprestano pratiti.
