Seča šuma Papue Nove Gvineje dešava se mnogo bržim tempom nego što se to ranije mislilo. Uzrok tome je ogromna, još uvek rastuća potražnja populacije Azije za drvetom.
Analizom slika iz satelita, predviđa se da će ovim tempom u narednih 12 godina većina pristupačne prašume u ovom delu jugoistočne Azije biti uništeno. Kompanije drvne industrije aktivne su u ovoj zemlji već neko vreme ali posledice po životnu sredinu i dalje nisu sasvim poznate.
Naučnici sa Univerziteta Papue Nove Gvineje došli su do zaključka da je deforestacija u ovoj zemlji slična onoj koja se dešava u Amazoniji ili u slivu reke Kongo. Ova informacija je u neku ruku šokantna jer se ranije smatralo da su posledice deforestacije u ovom regionu veoma male, skoro pa zanemarljive. Nova studija pak pokazuje da to nije slučaj.
Čelnici vlade Papue Nove Gvineje smatraju da je jedino pravedno da im razvijenije zemlje omoguće finansije za konzervaciju šuma i dok se to ne desi dopuštaju multinacionalnim kompanijama koje se bave obradom drveta da eksploatišu njihove šume. Ako se ovim tempom nastavi, jedino što će ostati jesu šume koje su u nepristupačnim delovima terena.
Prašuma Papue Nove Gvineje je treća najveća prašuma na svetu. Ona nije samo eksploatisana radi dobavljanja drveta, već se i raskrčava radi uzgoja isplativijih kultura. Razlog tome leži u činjenici da ova zemlja sa 6 miliona stanovnika ima i jednu od najbrže rastućih populacija na svetu.
Godine 1972. ovu bivšu britansku koloniju pokrivalo je 94 miliona ari šume, tj. 82 % čitave teritorije bilo je pokriveno prašumom. Do 2002. godine 71 % teritorije su činile šume. Prema aktuelnim procenama, do 2021. godine više od 53% šuma biće posečeno.
Ministar šumarstva Papue Nove Gvineje, Belden Namah izjavio je da je do sada primat davan ekonomskom razvoju u odnosu na konzervaciju šuma i da je ova studija ozbiljno upozorenje za vlasti. “Imali smo utisak, poslednjih godina da su naše šume beskonačne. Ova studija je gorka pilula koju moramo progutati kako bismo spasili naše okruženje. Ako za 50 godina državljani Papue Nove Gvineje budu ostavljeni sa parčićima šume koje su proglašene nacionalnim parkovima, onda je naša zamisao propala.”
Posledice seče šuma mogu biti gubitak biodiverziteta, poremećaji klime kao i poremećaj ciklusa kruženja vode u prirodi.
