Rezultati pretrage za klimatske promene
Osetite, saznajte, čuvajte… izložba „Dodir prirode“ nam približava ugrožene životinje Srbije
U Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena je izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Dodir prirode“ o zaštićenim životinjskim vrstama Srbije. Znanje o divljim životinjskim vrstama i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo je neophodno da bi…
Ocena stručnjaka: Pravno gledano, Srbija nedovoljno prepoznaje opasnost klimatskih promena po zdravlje stanovništva
Od toplotnih talasa, preko širenja vektorskih zaraza, do posledica oluja, poplava, suša i šumskih požara, posledice klimatskih promena mogu na različite načine uticati na zdravlje ljudi. S obzirom na značajan uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva, jedan od načina pristupa…
U Evropi se ubrzano širi denga virus uzrokovan klimatskim promenama
Denga virus koji se prenosi putem ujeda komarca, upalio je alarme u Evropi ali i širom sveta, a glavni uzrok nastanka ovog virusa jesu klimatske promene. Rast temperatura, povećana vlažnost i promenljivi obrasci padavina stvaraju pogodne uslove za razmnožavanje komaraca,…
WMO – unapređenje praćenja najvažnijih gasova staklene bašte
Kako bi se poboljšalo praćenje gasova koji dovode do zagrevanja planete i izazivaju klimatske promene, Izvršni savet Svetske meteorološke organizacije (WMO), odobrio je plan implementacije Globalnog nadzora gasova staklene bašte. Na početku, pažnja će biti usmerena na tri najvažnija gasa…
RHMZ izdao narandžasti meteoalarm za veći deo Srbije
Republički hidrometeorološki zavod Srbije objavio je upozorenje za područje Srbije na grmljavinske nepogode za 12. i 13. jun 2024. godine. Kako se navodi, do četvrtka se očekuje veoma nestabilno vreme sa intenzivnim pljuskovima sa grmljavinom, jakim olujnim vetrom u zoni…
Pšenica prevremeno rodila, kvalitet i prinos zrna nisu značajnije ugroženi
Iako smo proteklih godina dostigli evropski prinos od preko pet tona pšenice po hektaru, ove godine se zbog prerane vegetacije i manje posejanih površina ne možemo nadati rezultatu od prošle godine, kada smo požnjeli tri i po miliona tona pšenice.…
Jesmo li na dobrom putu da zaustavimo krčenje šuma do 2030. godine?
U periodu između 2019. i 2023. godine, dvadeset najvećih zemalja u proseku je na godišnjem nivou emitovalo 5,6 milijardi tona CO2 ekvivalenta zbog tropskog krčenja šuma. U izveštaju UN-REDD pod nazivom ,,Povećanje ambicija, ubrzavanje akcije: Ka unapređenim Nacionalno određenim doprinosim…