Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Rezultati pretrage za emisije staklene bašte
Potez unazad u pregovorima: UN bez dogovora o roku za ograničavanje emisija štetnih gasova
Dogovor o predlogu da se do 2050. okončaju emisije gasova sa efektom staklene bašte nije postignut na dvnodnevnom samitu u Briselu. U trenucima u kojima hiljade učenika napuštaju svoje učionice kako bi protestvovali protiv klimatskih promena, lideri su odlučili da…
Biomasa – najznačajniji izvor obnovljive energije u Srbiji
Od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, u koje spadaju hidro energija, energija biomase, vetra, sunca i geotermalnih izvora, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal, sa oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je…
Đaci njujorških škola od jeseni na meniju kantina neće imati meso
…ali samo ponedeljkom. Javne škole u Njujorku su odlučile da od septembra uvedu „Ponedeljak bez mesa“. Ovo pravilo zadržaće tokom čitave školske godine 2019 Njujorški gradonačelnik Bil de Blazio je nedavno najavio novi program obroka u okviru kog će učenici…
Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?
Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.
Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni, beton i krave
Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.
Generacija koja želi bolji svet: Holandski studenti protestvovali zbog klimatskih promena
U četvrtak, 7. februara 2018. godine, hiljade studenata u Holandiji nije otišlo na predavanja i časove kako bi se pridružilo mirnoj protestnoj šetnji ulicama Haga sa zahtevom za pooštravanje politika u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Demonstranti su dolazili i iz udaljenijih delova…
Održan sastanak ministra zaštite životne sredine sa predstavnicima OCD
Zaštita naših reka i prirodnih resursa – voda i šuma, zaštita Dunava, vlažnih područja, ekološka pismenost, snaženje lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, finansiranje zaštite životne sredine, udruživanje snaga u zajedničkim kampanjama za jačanje svesti javnosti, uspostavljanje mernih stanica radi…