Otpad koji svakodnevno stvaramo završava i na par hiljada divljih deponija i smetlišta širom naše i dalje lepe zemlje. A šta je otpad? Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine SEPA stoji da se pod otpadom podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne i uslužne delatnosti, kao i predmeti koji su isključeni iz upotrebe, te nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti.
Dakle, otpad nije samo ono što završi u kanti. O tome kako, u eri digitalizacije, stvari stoje sa divljim deponijama i zagađivačima i hoćemo li se i kako izboriti za čistije okruženje, govorio je Stefan Simeunović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
EP: Divlje deponije predstavljaju jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Koliko ima popisanih divljih deponija u našoj zemlji i šta je rešenje za ovaj problem?
Stefan Simeunović: Prema podacima koje su Agenciji za zaštitu životne sredine dostavile lokalne samouprave, širom Srbije postoji više od 2.600 divljih deponija. Procene su, međutim, da taj broj dostiže i 3.500 divljih deponija i smetlišta širom zemlje, kao i da na tim lokacijama završi petina ukupno generisanog komunalnog otpada. Zato divlje deponije i jesu jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji.
Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je u prošloj i tekućoj godini dva javna konkursa za gradove i opštine kojim je predviđeno sufinansiranje projekata uklanjanja divljih deponija. Kada se budu realizovali projekti po osnovu tih konkursa, rezultat će biti oko 700 uklonjenih divljih deponija širom zemlje. Kako bi se sačuvale jednom očišćene lokacije, Ministarstvo je obezbedilo sredstva i za video nadzor koji lokalne samouprave postavljaju na očišćenim lokacijama, ukoliko za to postoje tehnički uslovi. Konkursi ministarstva su od izuzetnog značaja, jer je upravo ta mera pokrenula gradove i opštine da više razmišljaju o problemu divljih deponija, da kandiduju projekte i da se uz podršku države, konačno uhvate u koštac sa ovim višedecenijskim problemom.
U FOKUSU:
- KAKO POSTATI KUPAC – PROIZVOĐAČ?
- SRBIJA NA PUTU ZELENE TRANZICIJE
- VIZIJA PRVOG SUNČANOG GRADA U NAŠOJ ZEMLJI
EP: Veliki deo otpada na divljim deponijama čini građevinski otpad. Na koji način građani i privrednici treba pravilno da odlažu ovu vrstu otpada? Kako velike kompanije u Srbiji odlažu svoj otpad?
Stefan Simeunović: Postoje dve vrste građevinskog otpada – neopasan otpad koji je po svom sastavu sličan komunalnom otpadu (reciklabilan, inertan i dr.) i opasan otpad koji zahteva posebno postupanje (sadrži azbest, visok sadržaj teških metala i dr.) na koji se primenjuju posebni propisi. Prema Zakonu o upravljanju otpadom i podzakonskim aktima, za odlaganje industrijskog otpada se ne mogu koristiti usluge javno komunalnih preduzeća, jer su ona zadužena isključivo za upravljanje komunalnim i sličnim. Za odnošenje industrijskih vrsta otpada se koriste usluge preduzeća koja za tu delatnost imaju odgovarajuću dozvolu, a svaki transport otpada prate i odgovarajuća dokumenta. Proveru da li je kompanija propisno odložila svoj otpad vrše republička i lokalna inspekcija.
EP: Zagađivači u svim gradovima i opštinama u Srbiji ubuduće će lokalnim samoupravama podatke o svom negativnom uticaju na životnu sredinu dostavljati u digitalnom formatu. Šta sve donosi digitalizacija ovih podataka?
Stefan Simeunović: Agencija za zaštitu životne sredine je početkom ove godine pokrenula važan projekat – Zelena digitalizacija, koji su započeli i sprovode zaposleni u svom svakodnevnom radu. Cilj projekta je da se primenom inovativnih tehnologija poveća efikasnost i efektivnost u radu Nacionalnog registra izvora zagađivanja, da se zaposleni dodatno obuče, da se unapredi bezbednost i pouzdanost rada informacionog sistema, kao i komunikacija sa korisnicima. Potpuna digitalizacija Nacionalnog registra izvora zagađivanja je veoma važan proces koji bi trebalo da poveća efikasnost rada administratora registra, da olakša izveštavanje subjektima koji imaju obavezu da dostavljaju podatke u Nacionalni registar, ali i da zadovolji potrebe javnosti za informacijama o životnoj sredini.
Digitalizacija je preduslov za uspešnu komunikaciju sa pravnim licima i preduzetnicima koji imaju obavezu izveštavanja prema Nacionalnom registru. Koliko je projekat značajan, najbolje ilustruje podatak da Agencija svake godine prikupi u svom Nacionalnom registru preko 180 hiljada izveštaja vezanih za zagađivanje životne sredine koji godišnje generišu više od 250 arhivskih kutija dokumenata. Projektom se ukida dostavljanje izveštaja na papiru koji će biti dostavljani onlajn.
Kada je reč o komunikaciji Agencije i korisnika, u okviru projekta Zelene digitalizacije, do sada je uspostavljen efikasan Korisnički centar koji je značajna podrška biznisu, budući da svake godine odgovori na preko 20 hiljada upita. Izradom novog modula Nacionalnog registra povećaće se dostupnost raspoloživih podataka prema svim zainteresovanim stranama što je u skladu sa Arhuskom konvencijom.
Intervju vodila: Milica Marković
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.
