Rumunske vlasti na sudu: prvi put u regionu, tužba zbog lošeg odgovora na klimatske promene

Foto-ilustracija: Freepik (kamchatka)

Jedna od najuticajnijih nevladinih organizacija u Rumuniji, Declic, podnela je tužbu protiv države zbog neuspešnog smanjenja i ublažavanja rizika klimatske krize. Aktivisti traže od suda da za svaki dan pasivnosti na tom polju propiše novčane kazne za rumunskog premijera, Nikolaje Čuke, i za ministre životne sredine i energetike, piše Klima101.

Kako se navodi u predmetu, ovi politički zvaničnici prekršili su svoje zakonske obaveze da usvoje i sprovedu strategiju energetske tranzicije koja bi bila u skladu sa Pariskim sporazumom o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C.

Ovo je prva rumunska klimatska parnica u istoriji i prva parnica tog tipa u regionu.

Ali globalno gledano, nije u pitanju nikakva novina. Broj ovakvih sporova na svetu se od 2015. godine više nego udvostručio.

Prestupnike tuže stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Italije, Danske, Papua Nove Gvineje… A od sada su na listi klimatskih tužilaca i Rumuni. Većina suđenja pokreće se protiv vlasti – nacionalnih i subnacionalnih.

Kako pokazuje izveštaj koji je objavila Londonska škola ekonomije, vlada se našla na optuženičkoj klupi u 70 odsto slučajeva u periodu od maja 2021. do maja 2022, dok su preostale tužbe upućene uglavnom kompanijama. Sa druge strane, podnosioci zahteva pretežno nevladine organizacije ili pojedinci, zasebno ili udruženim snagama.

Pročitajte još:

Prvo ročište u Rumuniji zakazano je za 10. april ove godine u Apelacionom sudu u Klužu. Tužbi će se pridružiti još dve nevladine organizacije: Bankwatch Romania i 2Celsius.

„Podnosimo tužbu zato što rumunski političari godinama jednostavno obećavaju”, kazala je koordinatorka kampanje u Declic-u, Roksana Penća Bradatan. „Potpisuju međunarodne ugovore i prisustvuju samitima o klimatskim promenama, a onda se vrate u Rumuniju bez ikakvih planova za dalje.”

Dok se u ostatku sveta ubrzava zaokret ka zelenim tehnologijama i održivom razvoju zbog ozbiljne pretnje koja se nadvija nad planetom, ovakve optužbe na račun rumunskog rukovodstva podsećaju na skoro iznesene stručne ocene o stanju u Srbiji.

Međutim, rumunske nevladine organizacije odlučile su da presaviju tabak.

„Reč je o našoj budućnosti i budućnosti naše dece”, izjavila je Bradatan. „Kao rezultat, tražimo pravdu na sudu. Kako bismo ih naveli na brigu, zahtevamo da se predstavnicima države plata smanji za 20 odsto svakog dana kada ne delaju.”

Tužioci zahtevaju sudski nalog sa zahtevom, upućenom vlastima, da se preduzmu sve neophodne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do kraja decenije u odnosu na količine oslobođene 1990, kao i da Rumunija do sredine veka dostigne klimatsku neutralnost.

Osim toga, traži se da država poveća udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji na 45 odsto do 2030. Aktuelni cilj, prema klimatskom i energetskom planu koji je Rumunija usvojila, iznosi 30,7 odsto. Prema podacima iz 2020, udeo obnovljivih izvora u finalnoj energetskoj potrošnji bio je 24,5 odsto.

Borba za pravdu na polju klimatskih promena ne počinje i ne završava u Rumuniji

Zaključno sa majom prošle godine, u globalnoj bazi klimatskih parnica zabeleženo je ukupno 2.002 tekuća ili zaključena slučaja. Više od polovine, čak 1.426, vodilo se ili se vodi na američkim sudovima. Ali i u drugim državama vidan je trend povećanja sudskih postupaka vezanih za borbu protiv klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Civilno društvo tako je pobedilo u predmetima protiv Francuske, Holandije i Irske – sudovi su odlučili da ove nacije treba da implementiraju efikasne politike na putu ka klimatskoj neutralnosti.

I britanski aktivisti su izvojevali pobedu protiv države – Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva doneo je tokom 2022. presudu da plan vlade za neto nulte emisije, donet u cilju dekarbonizacije, nije u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama. Odlučeno je da klimatska strategija treba da se ažurira u roku od osam meseci.

Deluje kao da mnoge vlasti nedovoljno odlučno pristupaju vodećem izazovu modernog doba, a u međuvremenu zabrinutost povodom klimatske krize dopire do svih starosnih grupa stanovništva. Dobar pokazatelj toga su i dva skorašnja predmeta koja su protiv Austrije podnela deca zahtevajući generacijsku pravdu, a protiv Švajcarske građanke prosečne starosti od 73 godine koje smatraju da klimatske promene narušavaju njihovo zdravlje.

Jedan od posebno uspešnih sporova odigrao se u Brazilu. Četiri tamošnje partije pokrenule su 2020. postupak protiv vlade zato što poslednjih godina nije uspevala da distribuira novac iz klimatskog fonda. Dve godine kasnije, doneta je istorijska presuda: Brazil je prva država na svetu koja je prepoznala Pariski sporazum kao ugovor o ljudskim pravima koji ima prednost nad nacionalnim zakonima.

Ipak, nisu samo države optužene za nedelovanje na polju ograničenja porasta temperature ili za odgovornost u stvaranju problema. Sve je više predmeta protiv fosilne industrije, finansijskih institucija i fabrika. Samo od početka 2023. tužbe su, između ostalog, isporučene i na adrese naftne kompanije Shell, banke BNP Paribas i cementare Holcim u Indoneziji.

Naposletku, klimatske parnice postaju sve zastupljenije sredstvo za odgovornije upravljanje u svetlu globalnog zagrevanja, a pionirska takva borba na Balkanu trenutno je u toku.

„Vreme je da preoblikujemo pitanje odgovornosti za klimatsku krizu”, istakla je predsednica BankwatchRomania, Jona Ćuta. „Umesto da se okrene održivim rešenjima, rumunska vlada je najvećim zagađivačima dala veliku slobodu, uvek stavljajući odgovornost pojedinca ispred istinske odgovornosti zagađivača, među kojima su mnoge kompanije u državnom vlasništvu. Nadamo se da će ovaj slučaj to ispraviti.”

Izvor: Klima101

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti