Ukoliko bi se poljoprivredne površine vratile u svoje prirodno, pošumljeno stanje, njihov dobrinos zagađanju planete ugljen-dioksidom bi se smanjio za čak 71 odsto, što je ekvivalent za dvadeset godina vrednosti naših trenutnih neto emisija CO2, predviđa jedan američki optimizovani scenario pod imenom “Redizajn”.
Ponovo osmišljena svetska mapa poljoprivrede uključuje velike nove poljoprivredne oblasti za mnoge glavne useve oko kukuruznog pojasa na srednjem zapadu SAD-a i ispod pustinje Sahara, dok bi ogromne površine poljoprivrednog zemljišta u Evropi i Indiji bile vraćene u prirodno stanište.
U ovom optimizovanom scenariju, uticaj proizvodnje useva na svetski biodiverzitet bio bi smanjen za 87 odsto. To bi drastično smanjilo rizik od izumiranja mnogih vrsta, za koje poljoprivreda predstavlja veliku pretnju. Istraživači kažu da bi se obradive površine brzo vratile u svoje prirodno stanje, često obnavljajući svoje prvobitne zalihe ugljenika i biodiverziteta u roku od nekoliko decenija.
Pročitajte još:
“Redizajn” bi u potpunosti eliminisao potrebu za navodnjavanjem, uzgajanjem useva na mestima gde padavine obezbeđuju svu vodu koja im je potrebna za rast. Poljoprivreda je trenutno odgovorna za oko 70 odsto globalne upotrebe slatke vode, a to uzrokuje nestašicu vode za piće u mnogim sušnim delovima sveta.
Istraživači su koristili globalne mape trenutnih područja uzgoja 25 glavnih useva, uključujući pšenicu, ječam i soju, koji zajedno čine preko tri četvrtine obradivih površina na planeti.
Oni su razvili matematički model kako bi sagledali sve moguće načine za distribuciju ove obradive zemlje širom sveta, uz održavanje ukupnog nivoa proizvodnje za svaki usev. To im je omogućilo da identifikuju opciju sa najmanjim uticajem na životnu sredinu.
Izvor: RTCG
