Cirkularana ekonomija, podrazumeva vraćanje otpada kao sirovine ponovo u proizvodnju – novi je koncept privrednog razvoja koji daje odlične rezultate u Evropskoj uniji. Velika je šansa i za našu zemlju, Srbija bi za samo tri godine razvojem te oblasti mogla da otvori 30 hiljada novih radnih mesta.
Komunalni, plastični, ambalažni, elektronski, energetski, rudrski otpad – u Srbiji ga godišnje skupimo 12 miliona tona. A tek 15 odsto te količine se tretira, mada su mogućnosti ogromne.
Samo od njive do trpeze sakupimo milion tona otpada i umesto da ga preradimo u biogorivo, ta količina završi na deponiji isparavajući metan u atmosferu.
“Sa druge strane, velika količina industrijskog otpada ostaje neiskorišćena. Nekoliko miliona letećeg pepela iz termoelektrana završi na deponijama od čega se iskoristi samo mala količina koju preuzme neka od cementara. Postoje propisi o obaveznom korišćenju letećeg pepela u putogradnji u građevinarstvu, ali se slabo primenjuju”, kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Pročitajte još:
Prioritet Srbije je sređivanje deponija, jer i pored više od 2.000 divljih deponija u našoj zemlji postoji samo 10 sanitarnih odlagališta i 120 opštinskih koja ne zadovoljavaju ni minimalne standarde.
“S obzirom da je sve ostavljeno na entuzijazmu lokalnih opština, vrlo su male kazne ukoliko se opštine ne organizuju za primarnu selekciju. Smatram da je potrebno uvesti oštrije ekonomske mere”, kaže Jelena Kiš iz Saveza za životnu sredinu – NALED.
I naši privrednici rešenje vide u cirkularnoj ekonomiji, jer taj koncept povećava udeo obnovljive i zelene energije, preduzećima smanjuje troškove proizvodnje, a državi povećava BDP.
“Nemačka, Austrija i zemlje Skandinavije velike količine svog otpada spaljuju i koriste kao energent. Krajnji cilj je da otpad iskoristite kao sirovinu, a ne samo da ga smeste na deponiju”, kaže Jovović.
Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a kaže da je najbolja šansa za proces tranzicije srpske ekonomije napuštanje linearne ekonomije “proizvedi-upotrebi-baci” i prelazak na proces cirkularne ekonomije “proizvedi-upotrebi-proizvedi”.
“Mi vidimo šansu da ono što je otpad u velikim kompanijama postane sirovina za neku novu industriju u malim, srednjim i mikro preduzećima”, kaže Mitrović.
Jelena Kiš objašnjava kako je bitno podsticati proces recikliranja i zbog mogućnosti plasiranja proizvoda na tržište Evropske unije, gde je to jedna od obaveznih stavki.
Domaćinstva, ugostiteljski i javni sektor su najveći proizvođači komunalnog otpada, a kontejnera za odvajanje ambalažnog i papirnog otpada od ostataka hrane još je nedovoljno. Za početak treba krenuti od najosnovnijeg – ubrzati obaveznu selekciju otpada, ne samo u gradovima već i u selima.
Izvor: RTS
