Preko 70 odsto ljudi u Etiopiji nema dovoljno električne energije za svakondevne potrebe, ali izgradnja Velike renesansne brane na Plavom Nilu daje nadu da će energetsko siromaštvo uskoro postati prošlost.
Ipak, kako je Nil glavni vodni resurs za 11 zemalja, ne čudi to što je izgradnja najveće hidroelektrane u Africi „podigla na noge“ države duž reke koje su spremne da odgovore čak i vojskom svakome ko im ugrožava snabdevanje vodom.
Najglasniji protivnik Velike renesansne brane je Egipat koji pokriva 97 odsto svojih potreba za vodom iz Nila, a prva faza punjenja rezervoara hidroelektrane iz 2020. godine znatno je smanjila vodostaj reke. I u Sudanu je snabdevanje vodom prošle godine bilo ugroženo zbog prve faze punjenja rezervoara.
Pre nekoliko dana Etiopija je otpočela drugu fazu punjenja rezervoara zapremine 74 milijarde metara kubnih, što je ponovo pokrenulo debatu između ove tri zemlje, a svet strahuje da bi moglo doći i do fizičkog sukoba.
Pročitajte još:
Čiji je Nil?
Iako bi neko pomislio da svaka od 11 zemalja kroz koje protiče Nil ima autonomiju nad „svojim delom reke“, sporazum iz 1929. godine daje Egiptu pravo da zabrani građevinske projekte duž Nila ukoliko proceni da bi oni mogli imati negativan uticaj na snabdevanje vodom.
Međutim, ne smatraju sve zemlje ovaj sporazum validnim pa su 2010. godine države sliva Nila, izuzimajući Egipat i Sudan, potpisale još jedan sporazum koji dozvoljava projekte na reci bez odobrenja Kaira, piše Phys.org.
Tako je 2011. godine započeta izgradnja Velike renesansne brane, sedme najveće hidroelektrane na svetu, sa planiranom instalisanom snagom od 6,45 GW, mada Egipat i Sudan uporno negiraju legitimnost ovog projekta.
Osim punjenja rezervoara, koje će trajati od 4 do 7 godina, Egipat je zabrinut i zbog negativnog efekta hidroelektrane na vodostaj reke tokom sušne sezone koja ponekad traje i po nekoliko godina.
