Čini se da odavno nismo imali toliko nedoumica o snabdevanju energijom kao ove zime. Briga o tome da li će nam domovi biti topli tokom hladnih dana pokrenula je temu uštede energije pa smo silom prilika razmišljali i o tome koliko su nam domovi energetski efikasni i koliko je to zaista važno u kriznim vremenima.
O trenutno najaktuelnijim energetskim pitanjima, koja obuhvataju i energetsku tranziciju ali i siromaštvo, razgovarali samo sa Aleksandrom Macurom, suosnivačem i programskim direktorom RES Fondacije.
EP: Sve više se govori o energetskoj efikasnosti, ali koliko zaista znamo o tome?
Aleksandar Macura: U poslednje vreme je došlo do porasta svesti o značaju energetske efikasnosti. To prati i određeni porast znanja, ali je prostor za unapređenje i dalje veoma veliki kako kod profesionalaca, tako i kod građana. Kako je tema energetske efikasnosti i njenog značaja i složena i multidisciplinarna, obrazovanje zahteva vreme i angažman profesionalaca, medija, organizacija civilnog društva i drugih. Uloga profesionalaca je najvažnija i etika profesionalaca je ključna. Svaka konkretna investicija u energetsku efikasnost u javnom i privatnom sektoru je istovremeno i edukativna aktivnost i važno je da se značajno smanji broj profesionalnih prekršaja u projektovanju i sprovođenju ovih mera.
U FOKUSU:
- REŠENJE ZA ODRŽAVANJE I PRODUŽAVANJE VEKA INDUSTRIJSKIH BATERIJA
- ENERGETSKA KRIZA TRAŽI INOVATIVNE PRISTUPE REŠAVANJA PROBLEMA VISOKIH CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE
- ENERGETSKA EFIKASNOST JE NAJBOLJI NAČIN ZA UŠTEDU ENERGIJE
EP: Koliko je važno štedeti energiju i koristiti je na najefikasniji način?
Aleksandar Macura: Srbija nije zemlja u kojoj ima natprosečnih prirodnih resursa koji omogućavaju snabdevanje energijom po niskim cenama i konkurentnost ekonomije, a i standard stanovništva se ne može dugoročno graditi na niskim cenama energije. Naš energetski miks je i relativno „prljav“ kako zbog resursa koje koristimo tako i zbog načina na koji ih koristimo. Zbog toga je unapređenje energetske efikasnosti po mom mišljenju ključan razvojni pravac za našu zemlju. U Srbiji se energetska efikasnost ne posmatra na odgovarajući način iako se neki pomaci naziru.
EP: Srbija, kao i cela Evropa oseća posledice energetske krize. Koga je ova energetska kriza najviše pogodila?
Aleksandar Macura: Loše vođen sektor, bremenit raznim nedostacima u ustrojstvu, primio je jedan snažan spoljašnji udarac i društvo je, sasvim očekivano, bilo nespremno da ga dočeka. Zahvaljujući različitim faktorima do sada nije bilo većih posledica po sigurnost snabdevanja. Cene energije i energenata za privredu su se značajno povećale i najviše su pogođeni oni koji najneefikasnije troše energiju. Veliki udarac snose i poreski obveznici jer se po ustaljenoj praksi trošak krize prelio na njih. I u vremenima pre krize se poslovanje delova energetskog sektora plaćalo iz džepova poreskih obveznika. To je naročito u poslednje vreme važilo za gasni sektor čiji se troškovi gotovo redovno socijalizuju.
EP: Srbija je definisala pojam energetskog siromaštva, ali ko su danas najugroženiji stanovnici naše zemlje?
Aleksandar Macura: Definicijom uspostaviljen okvir za osmišljavanje i sprovođenje politika za smanjenje energetskog siromaštva. Ipak, sama definicija energetskog siromaštva nam ne pomaže da dođemo do konkretnih ljudi koji se nalaze u problemu. U tom poslu je neophodna saradnja sa institucijama koje se bave socijalnom zaštitom, a u nekim lokalnim samoupravama tome se već pristupilo. Sa druge strane Srbija već godinama ima mehanizam kroz koji se nekoliko desetina hiljada domaćinstava pomaže tako što im se plati deo računa za električnu energiju. Izmenama Uredbe o energetski ugroženom kupcu stvoreni su preduslovi da se taj broj poveća. Svakako, ova pomoć ne unapređuje trajno poziciju domaćinstava budući da se ne dira u energetsku efikasnost načina na koji se troši energija u tim domovima. Ostaje gotovo nedirnuta potreba da se stotinama hiljada domaćinstava koji se greju na ogrevno drvo koje je značajno poskupelo pomogne da unaprede efikasnost njegovog korišćenja poklanjanjem efikasnijih uređaja.
Intervju vodila: Milica Radičević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST
