Svedoci smo da se plastika danas dosta koristi u svakodnevnom životu. To je dovelo do toga da se gotovo svuda oko nas nalazi plastični otpad. Posebno zabrinjava podatak da svake godine skoro 10 miliona tona plastike završi u okeanima. Time se, ne samo, zagađuje voda kao takva, već se ugrožavaju i životinje koje su deo tog vodenog ekosistema.
Iako je problem sa plastikom danas takoreći „deo naše svakodnevnice“, nekada te plastike nije ni bilo u rekama, jezerima, morima, okeanima.
Prvi čovek koji je pronašao male komadiće plastike, bio je morski biolog Edvard Karpenter, i to sada već davne 1971. godine. On je hiljadama milja od istočne obale Amerike u Atlantskom okeanu našao plastiku.
Mediji, a i naučna zajednica, danas se često sete Karpentera, naročito sada kada sve češće razgovaramo o mikroplastici, a i samom plastičnom otpadu.
Pročitajte još:
- NAUČNICI UPOZORAVAJU NA MOGUĆNOST GUBITKA 90 ODSTO PLANKTONA U OKEANIMA DO 2045.
- MIKROPLASTIKA-TIHI UBICA OKEANA
- MIKROPLASTIKE U OKEANIMA IMA MNOGO VIŠE NEGO ŠTO SMO MISLILI
Naime ovaj morski biolog proučavao je alge. Tokom svog istraživanja bacao je mrežu na površinu okeana. I ono što ga je tada veoma iznenadilo je to što je prilikom svakog izvlačenja mreže iz vode u njoj bila i plastika. Uz proučavanje algi nastavio je da zapisuje svaki komad plastike koji bi izvukao na površinu.
Danas bi mnogi bili srećni da se davne 1971. godine ovom otkriću posvetilo više pažnje.
Verujući u ono što radi, i pored zabrane nastavio je eksperiment, napisao je rad o tome, ali nažalost, tada niko nije bio preterano zainteresovan za njegovo otkriće i ispostaviće se veliki problem današnjice.
Da je naučna zajednica pre pola veka saslušala Edvarda Karpentera, možda bi danas u okeanima bezbrižno plivale samo ribe i ostala morska stvorenja, bez plutajućeg otpada, plastike i mikroplastike.
Energetski portal
