Australijske vlasti su saopštile da je prvi nestanak sisara prouzrokovan klimatskim promenama – nestanak tamošnjeg smeđeg glodara.
Vrsta Melomys rubicola je naseljavala koralni greben Brambl, inače najseverniju tačku Australije. Predstavljala je endemsku pojavu na ostrvu veličine oko 5 hektara što znači da je njena rasprostranjenost bila ograničena isključivo na ovu malu teritoriju u zalivu Tores.
Pripadnici vrste Melomys rubicola su u poređenju sa miševima bili relativno veliki – telo im je bilo dugačko između 14,8 i 16,5 centimetara, a rep između 14,5 i 18,5. Odlikovale su ih i male uši, velika stopala, crvenkasto smeđe ili sivkasto smeđe krzno i rep prekriven rožnatim pločicama kojim su mogle da obuhvate grane i slično.
Posmatrači su 1845. godine zabeležili na stotine jedinki. Isto stanje se ponovilo i 1978, da bi dvadeset godina kasnije populacija opala na svega oko 90 životinja. U nekoliko navrata tokom 21. veka, broj glodara Melomys rubicola je bio procenjen na ispod 100 ili čak ispod 50 stvorenja.
Shvativši rastuću pretnju za opstanak vrste, istraživači su 2008. skovali plan za njen oporavak, međutim, godinu dana kasnije bila je viđena poslednji put.
U toku 2014. godine naučnici su detaljno pretražili Brambl u nameri da uhvate preostale jedinke i započnu program razmnožavanja i uzgoja u zatočeništvu. Njihova potraga i konzervacionistički napori završili su neslavno.
Odeljenje za zaštitu životne sredine i nasleđa i Univerzitet u Kvinslendu su u junu 2016. godine objavili izveštaj u kom su Melomys rubicola proglasili nestalom: „Ovo je verovatno prvi registrovan slučaj izumiranja vrste usled klimatskih promena nastalih uticajem čoveka.“
Osamnaestog februara ove godine i vlada Australije je zvanično prihvatila ove nalaze. Dva dana kasnije, njih je potvrdila i Međunarodna unija za očuvanje prirode.
Ključni razlog za njihov nestanak se pripisuje gubitku staništa koje je bilo posledica globalnog zagrevanja. Stanište ovih životinja ugrožavali su loši vremenski uslovi i porast nivoa mora, imajući u vidu nisku nadmorsku visinu ostrva koje se uzdiže svega 3 metra iznad vode.
Pojedini stručnjaci smatraju da je gubitak Melomys rubicola bio predvidiv i da je postojala mogućnost da bude sprečen. Veruju da su za njihov nestanak delimično odgovorna nedovoljna finansijska sredstva namenjena programima za konverzaciju vrsta. Za razliku od koala ili kitova, ovi glodari takođe nisu bili dovoljno simpatični da izazovu zabrinutost javnosti za njihov opstanak, kao ni da zavrede ozbiljniji trud konzervacionista, tvrde pojedinci.
U svakom slučaju, planeta je siromašnija za jednu vrstu sisara, a ljudi su (in)direktno odgovorni za ovo!
