Pripreme za prolećnu setvu soje, kukuruza, šećerne repe i suncokreta se privode kraju. Poljoprivrednici mogu da računaju na oko 10 odsto niže troškove u odnosu na prošlu godinu, ali otkupne cene njihovih proizvoda i dalje beleže pad.
Izuzetak je šećer, jer stručnjaci kažu da možemo očekivati veće površine pod industrijskim biljem i to najviše na uštrb pšenice. Više nego prethodne godine, sejaće se i suncokret, jer se ta kultura pokazala tolerantnom na sušu.
Poljoprivrednik iz Boke, Nenad Racić kaže da očekuje da će sa suncokretom ostvariti bolje rezultate nego sa kukuruzom. Računicu troškova po hektaru je već napravio.
,,Tu nekih sto hiljada dinara otprilike. E sad, ako bude kao prošla godina što se tiče suncokreta, da bude 1.500 kilogram po hektaru, po ceni od 42 dinara, tako da to će biti veliki minus“, kaže Racić.
Pročitajte još:
- RASPISAN JAVNI POZIV ZA SUBVENCIJE ZA TOV STOKE
- KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI DA ISKORISTE EVROPSKU KASU
- PODSTICAJI ZA BILJNE KULTURE VAŽIĆE I ZA PARCELE KOJE ČEKAJU VERIFIKACIJU
Veći ili manji minus, ako ga uopšte bude, ratari će svakako moći da nadoknade iz subvencija države. Direktna davanja po hektaru su nikada veća i mogu da iznose i do 300 evra po hektaru.
Profesor Zoran Rajić, šef Katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu smatra da su visoke subvencije dobre, ali da direktna davanja po hektaru ne garantuju nužno rast i razvoj agrara.
Smatra da bi bilo bolje da se novac iz agrarnog budžeta više usmeri ka finansiranju povoljnijih kamata za poljoprivrednike, jer je to najsigurniji put da novac namenjen poljoprivredi, završi u poljoprivredi, umesto da neki njegov deo možda ode u potrošnju.
Izvor: RTS
