Na vrhovima prstiju, nenametljivo poput povučenog školskog druga kada ulazi u učionicu, proleće se ušunjalo u naš grad. Ružičasti i beličasti pupoljci sramežljivo se pomaljaju iz turobnog sivila zime, a sunčevi zraci postaju sve topliji. Priroda se polako budi, iako i dalje pomalo usnula od duuugog zimskog sna. Populacija u Srbiji raste, ne samo da rađaju neki novi klinci – ovnovi i bikovi – već nam s juga dolaze dugonoge gospođe rode i razrigane laste.
(Učiteljice, molim vas da ne čitate napomenu u zagradi, ono što sledi prosto nije za vaše oči, te vam savetujem da pređete na naredni pasus. Bilo koji đak može da „mazne“ neku od mojih rečenica iz ovog bloga kao inspiraciju za pisanje sastava na temu „Proleće u našem kraju“, zahvalnice za moj udeo u peticama možete da pošaljete na adresu redakcije u vidu slatkiša :D)
Danas, 21. marta, zvanično počinje moje omiljeno godišnje doba ili doba kada niko ne zna da se obuče u skladu sa vremenskim prilikama. Ako kuće napustimo u jaknama, od deset do šest sati moraćemo da ih teglimo u rukama. Ako ih, pak, ne ponesemo sa sobom, pre deset i posle šest ćemo da se smrzavamo. U igri s nepredvidivim prolećem, svi smo istovremeno i dobitnici i gubitnici.
Ukoliko ste izgubili poverenje u meteorologe, smatram da bih ja mogla da vam budem mnogo pouzdaniji izvor informacija da li će da pada kiša. Imam kišobran sa sobom? Sunčano bez oblaka. Nemam? Pljuskovi i oluja s grmljavinom. Ma koliko se Marfi svojim zakonom okomio na mene, ništa ne može da umanji moju radost zbog sve dužih dana i kraćih haljina.
Danas, 21. marta, se obeležava i Svetski dan šuma. Potrebu za iskazivanjem „zahvalnosti“ šumama na ovaj način je prva prepoznala Evropska poljoprivredna konfederacija, donevši 1971. godine odluku da dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj hemisferi, proglasi upravo praznikom u njihovu čast. Cilj obeležavanja ovog dana je da ozelenjavanjem svesti Zemljana podigne „plućni kapacitet“ naše planete.
Ovogodišnji Svetski dan šuma je bio uprličen pod sloganom „Naučite da volite šume!“. Fokus je usmeren na važnost obrazovanja na svim nivoima kako bi se ideali održivog šumarstva i konzervacije biodiverziteta približili stvarnosti.
Prema podacima Svetske banke iz 2015. godine, 27.200 kvadratnih kilometara naše teritorije je pošumljeno, odnosno 31,1 odsto.
