I dok se svakoga dana sprovode mere i akcije za smanjenje upotrebe plastike, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), objavila je novi brifing pod nazivom Uloga plastike u evropskoj cirkularnoj ekonomiji (eng The role of plastics in Europe’s circular economy), koji ukazuje na predviđanja da će se potrošnja plastike povećati u Evropi, ali i na globalnom nivou.
Uz to, treba pomenuti i novi alat za monitoring, kao jedan od tematskih modula šire Laboratorije za merni okvir cirkularnosti EEA (eng Circularity Metrics Lab), koji posmatra napredak cirkularnosti plastike širom Evrope.
Podaci iz pomenutog brifinga, kao i oni dobijeni putem novog alata za monitoring, ukazuju na to da je potrošnja plastike u Evropi već velika, a da se očekuje da će rasti u skladu sa projektovanim povećanjem globalne proizvodnje plastke.
Tokom prethodne dve decenije došlo je do udvostručenja globalne proizvodnje i potrošnje plastike, a predviđa se da će se od danas do 2060. godine broj utrostručiti. Iako je u periodu od 2018. do 2020. godine zabeležen blagi pad potrošnje sa 58,8 miliona tona, na 56,6 miliona tona, to se pripisuje pandemiji COVID-19.
Sveukupno gledano, dva najveća potrošača plastike u 2020. godini u Evropi bili su sektor ambalaže i građevinarstva. Oni su činili više od polovine potrošnje, a za njima idu automobilska industrija, električni i elektronski uređaji, pribor za domaćinstvo i tekstilna industrija.
Pročitajte još:
- PLASTIČNA KESA, CEGER ILI PLATNENA TORBA – I DALJE NEREŠENA DILEMA
- VIŠE BIOPLASTIKE ZA MANJE MIKROPLASTIKE
- PLASTIKA OD CELULOZE ZA ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU
Proizvodnja i potrošnja plastike dovodi do negativnih posledica po klimatske promene, životnu sredinu i biodiverzitet. Pod plastičnim otpadom se ne podrazumevaju samo plastične flaše ili kese. Veliki problem predstavlja i mikroplastika.
Ne zagađuje se samo onda kada svesno ne odložimo plastični predmet na namensko mesto, već do zagađenja dolazi i nesvesno, a uglavnom je tu reč o mikroplastici. Neki od primera mogu biti gume, tekstil ili boje. Naime, sitne čestice plastike ispuštaju se iz guma kao posledica njihovog trenja o površinu puta – habanje guma. Procene su da se na ovaj način godišnje ispusti između 360.000 i 540.000 tona mikroplastike. Tekstil takođe često sadrži plastiku, štaviše oko 60 odsto tekstila je napravljeno od nje. Tako usled proizvodnje, pranja ili upotrebe, ispusti se između 1.650 i 61.078 tona mikroplastike.
Upotreba bioplastike se povećava, kao i sama cirkularnost plastike, ali sve se ovo odvija nedovoljno brzo.
Kapacitet mehaničke reciklaže, kao procesa tokom kojeg se plastika pretvara u reciklate bez značajnih promena hemijske strukture, postoji u Evropskoj uniji. Međutim, i dalje se prikupljeni plastični otpad ne šalje u celini na reciklažu. Čak i onaj deo koji dospe do reciklaže, ne uspe ceo da bude recikliran. Od 100 odsto, oko 35 odsto se izgubi tokom procesa reciklaže.
Kako se navodi, reciklaža je dobar način da se smanji otpad od plastike, ali ono što je primarno jeste da do njega i ne dođe. Ovo se postiže samim smanjenjem proizvodnje plastike i pronalaženjem alternativnih materijala.
