Snažnije kratkoročno oživljavanje domaćeg prerađivačkog sektora u okolnostima izrazitog usporavanja privreda evrozone malo je verovatno, a pozitivan preokret trenda u drugoj polovini 2024. godine moguć je ukoliko bi se pokrenula masovnija proizvodnja potpuno novog modela Fiat Panda u Kragujevcu, ocenili su analitičari Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
Oni u februarskom izdanju MAT-a ističu da je međugodišnji pad fizičkog obima proizvodnje u novembru u evrozoni dostigao -6,8 odsto, a samo u Nemačkoj -4,9 odsto.
„Od marta 2023. kada je prvi put zabeležen međugodišnji pad, dekonjunktura je sve snažnija. Problemi su kompleksniji u prerađivačkom sektoru, gde je međugodišnji pad veći od sedam odsto, a pritom se uvećava broj evropskih zemalja sa dvocifrenim padom proizvodnje, pa recimo Mađarska beleži kontrakciju industrije od 13,7 odsto“, ukazali su domaći ekonomisti.
Kada je reč o Srbiji, napominju da, za razliku od drugog tromesečja 2023. godine, u kom su prosečni mesečni priraštaji trend-ciklusa ukupne industrije oscilovali oko nule, od jula industrijska aktivnost blago ubrzava, pa će prosečni mesečni priraštaji proizvodnje do kraja godine dostići 0,29 odsto.
„U neku ruku ovo jeste nadmašilo naša očekivanja, jer je našu industriju u drugom polugođu povukla, pre svega, aktivnost prerađivačkog sektora koja je, uprkos geopolitičkim potresima i eksternim ograničenjima, još jednom pokazala značajnu prilagodljivost i otpornost. Ključno pitanje koje traži odgovor je da li će doprinos investicija i domaće privatne potrošnje biti dovoljan da njenu imunost na dekonjunkturne eksterne pritiske održi i tokom 2024. godine“, objašnjavaju u analizi za MAT.
Pročitajte još:
- USVOJENA UREDBA – SUBVENCIJE ZA ELEKTRIČNA VOZILA 170 MILIONA DINARA
- U 2023. NA TRI SVETSKA TRŽIŠTA PRODAJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA OSTVARILA NAJVEĆI PORAST
- KOLIKE TROŠKOVE ŽIVOTNOJ SREDINI, KLIMI I ZDRAVLJU UZROKUJE INDUSTRIJSKO ZAGAĐENJE VAZDUHA
Pozitivan preokret trenda u drugoj polovini 2024. je, kako naglašavaju, moguć ukoliko bi se pokrenula masovnija proizvodnja potpuno novog modela Fiat Panda u Kragujevcu.
„Ali o tom ne treba govoriti sada, već kada bude vreme. Dotle treba voditi tešku borbu za svaki pogon i fabriku, kako bi se se održao dosadašnji nivo proizvodnje“, zaključuju autori MAT-a.
Podsećamo da je međunarodni konzorcijum proizvođača vozila Stellantis potvrdio početkom decembra prošle godine odluku da svoju buduću verziju modela Fiat Panda sa pogonom isključivo na struju proizvodi u Srbiji. Panda se, inače, proizvodi u fabrici Pomiljano D’Arko kod Napulja, a električna verzija se očekuje sredinom 2024. godine, najavio je tada Stellantis.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koje je obradio MAT, rast prerađivačke industrije u 2023. dostigao je 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rastu su najviše doprinele proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (0,91 procentni poen), osnovnih metala (0,64 pp), motornih vozila i prikolica (0,34 pp), prehrambenih proizvoda (0,24 pp), kao i „mašina i opreme, na drugom mestu
nepomenutih“ (0,23 pp).
Domaća proizvodnja je, ipak, zabeležila pomalo neočekivani „plus“.
„Prethodnih meseci je primetan uzlet proizvodnje računara, elektronskih i optičkih uređaja, a ova oblast je doprinela rastu prerađivačke industrije od čak 1,1 procentnih poena u četvrtom tromesečju 2023. godine“, primetili su autori MAT.
Međutim, upozoravaju da se čini da je ona incidentnog karaktera.
„Rast potiče dominantno od proizvodnje ‘pametnih brojila’. Projekat ugradnje pametnih, digitalnih brojila, koji je iniciralo Ministarstvo energetike, vremenski je oročen i tražnjom ograničen. Odlično je i što je ova proizvodnja podržana iz donacije EU, koja je do sada obezbedila oko 110 miliona evra“, piše najnoviji MAT.
Koliko kretanja u domaćoj industriji zavise od pokretanja proizvodnje novog modela u Kragujevcu svedoči i aktuelna prognoza koja kaže da bi industrijska proizvodnja na kraju ove godine mogla da poraste za dva odsto u decembru u odnosu na isti mesec prošle godine.
Prognoziraju takođe da bi rast prerađivačke industrije u istom periodu trebalo da iznosi jedan procentni poen, uz pad izvoza od 1,5 odsto i rast uvoza od osam odsto.
Izvor: Biznis.rs
