U Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu održana je promocija stručne Studije o potencijalu upotrebe solarne energije u poljoprivrednom sektoru i sektoru slatkovodne akvakulture.
Gubici od klimatskih ekstrema u Hrvatskoj porasli su 16 puta u periodu od 2018. do 2022. godine. Šteta od suša i poplava prošle je godine u poljoprivredi iznosila 36 odsto neto dobiti u poljoprivredi iz 2021. godine.
Studija koju je OIEH predstavio nudi odgovore na te izazove. Agrosolarne elektrane predstavljaju novi smer u svetu obnovljivih izvora energije, a najveća im je prednost u dvostrukoj upotrebljivosti zemljišta i ribnjaka: poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji električne energije.
„O budućnosti ove tehnologije najbolje govore reči francuskog predsednika Makrona koji je izjavio da će agrosolarne elektrane biti jedan od temelja francuskog energetskog sistema. Hrvatska je omogućavanjem postavljanja agrosolarnih i solarnih elektrana na sve poljoprivredne površine koje su upisane u evidenciju upotrebe poljoprivrednih zemljišta, prepoznala njihovu vrednost. Moram istaknuti kako je prvi impuls krenuo upravo iz OIEH gde smo pionirski promovisali ovu tehnologiju, a njenom implementacijom Hrvatska se svrstala uz najbolje i postala jedna od 10 zemalja EU-a koje su se odlučile za njenu primenu”, izjavila je Maja Pokrovac, direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i održivog razvoja Ivo Milatić govorio je o zakonodavnim promenama koje su omogućile razvoj agrosolarnih elektrana.
“Vlada Republike Hrvatske odlučila je, s ciljem jačanja hrvatske energetske samostalnosti, da olakša i ubrza razvoj projekata obnovljivih izvora energije. Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja zakonskom je regulativom iz područja energetike olakšalo proceduru za razvoj agrosolarnih elektrana, tako da se za njih ne sprovodi javni konkurs za dodelu energetskog odobrenja. Vlada će i dalje raditi na tome da olakša sve procedure kako bi se Hrvatska popela još više na lestvici i bila uz bok najrazvijenijih zemalja koje primenjuju zelene tehnologije”, naglasio je Milatić.
Pročitajte još:
- OIE HRVATSKA – NOVA PRAVILA HOPS-A SPREČAVAJU OIE PROJEKTE U VREDNE 1.5 MILIJARDI EVRA
- HRVATSKA PRVI PUT U EVROPSKOJ PPA STATISTICI
- OIE HRVATSKA – NOVA PRAVILA HOPS-A SPREČAVAJU OIE PROJEKTE U VREDNE 1.5 MILIJARDI EVRA
O velikom potencijalu korišćenja obnovljivih izvora energije govorio je i glavni bankar EBRD-a u Hrvatskoj Hrvoje Jazvić koji je naglasio da agrosolarne elektrane predstavljaju novi zamah u proizvodnji čiste električne energije, ujedno pružajući zaštitu poljoprivrednim usevima i uzgoju riba u akvakulturi.
„Korišćenjem agrosolarnih elektrana na samo jedan odsto ukupno raspoložive poljoprivredne površine u Hrvatskoj, što iznosi oko 1.000 hektara, osim zaštite poljoprivredne proizvodnje može se doprineti ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije od preko 1.000 GWh. To je trostruko više od trenutno instaliranog kapaciteta fotonaponskih elektrana u Hrvatskoj. Takođe, primenom plutajućih solarnih elektrana u postojećoj slatkovodnoj akvakulturi omogućava se dostizanje kreditnog potencijala i godišnje proizvodnje od preko 16.000 tona, što je četvorostruko više u odnosu na proizvodnju poslednjih decenija u Hrvatskoj“, kaže Jazvić.
Lina Dubina, predstavnica SolarPowerEurope, vodeće evropske organizacije u podsticanju energetske tranzicije, prikazala je primere najbolje prakse u radu agrosolarnih elektrana u Evropskoj uniji te naglasila zašto je važno podupreti njihov razvoj.
“Svetska banka tvrdi kako će kontinuirano povećanje temperature u narednim godinama značajno uticati na hrvatsku poljoprivredu, ali i na zdravlje stanovništva. Deo rešenja može biti i veće korišćenje agrosolarne tehnologije koja omogućava dvostruko korišćenje zemljišta. Sjajno je svedočiti promenama koje je hrvatsko zakonodavstvo usvojilo za razvoj agrosolarnih elektrana, a sve uz veliki trud Obnovljivih izvora energija Hrvatske koji su taj trend prepoznali i pokrenuli”, izjavila je Dubina.
Mario Turković, koordinator Studije, direktor EnergoVizije, naglasio je ulogu istinitog informisanja o svim aspektima razvoja agrosolarnih elektrana.
„Nije retkost čuti da će postavljanjem agrosolarnih elektrana poljoprivredno zemljište biti uništeno ili će biti znatno narušeno puštanjem energetskih pogona u rad. To je jedna od čestih zabluda o radu agrosolarnih elektrana te je izuzetno važno objavljivati relevantne i objektivne informacije o radu agrosolarnih elektrana, njihovim prednostima i nedostacima. OIEH je dao svoj doprinos izradom ove temeljne studije, veoma je važno da merodavna ministarstva, akademska zajednica, komore i udruženja razmenjuju objektivne i proverene informacije o prednostima i nedostacima agrosolarnih elektrana, pružajući određene smernice i primere najbolje prakse“, kaže Turković.
Prof. dr. sc. Marko Karoglan s Poljoprivrednog fakulteta u Zagrebu je istakao kako će nalazi Studije svakako pomoći u planiraju razvoja agrosolarnih elektrana u Hrvatskoj.
„Agrosolarne projekte treba posmatrati kao agrotehničku meru delimičnog senčenja kultura koje rastu na trajnoj plantaži, ali biće potrebno pobrinuti se da budu preduzete sve mere za sprečavanje negativnih uticaja na tlo i biljke. Poželjno je da agrosolarni sistemi budu opremljeni sistemom za praćenje koji će meriti stanje tla i mikroklimatske uslove ispod solarnih panela te uticaj tih uslova na poljoprivredne zasade i okolinu, a praćenje bi se trebalo sprovoditi do pet godina nakon ugradnje sistema.“
Nakon uvodnih izlaganja predstavljeni su nalazi Studije u prezentaciji ostalih stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku te Instituta za jadranske kulture i melioraciju kraša iz Splita koji su i učestvovali u Studiji, a čiju je izradu finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj.
Izvor: OIE Hrvatska
