„Država Crna Gora u postupanju svih njenih nadležnih organa, iz aspekta životne sredine, preduzima sve mere – izrađeni su planovi remedijacije, inspekcijski organi u kontinuitetu prate da li se poštuju mere iz Elaborata procene uticaja na životnu sredinu koji je ključni, obavezujući dokument na osnovu kog je izdata građevinska dozvola, dok se sprovodi mesečno i kvartalno isptivanje kvaliteta vode, a od 2019. pojačan je i biološki monitoring u cilju analize stanja živog sveta u vodi reke Tare. Najvažnije je to što su za sve potencijalne štete po ovaj ekosistem predviđene mere remedijacije. U tom pogledu, pomno pratimo uticaj izgradnje auto-puta na reku Taru”, kazala je generalna direktorka Direktorata za životnu sredinu Ivana Vojinović na panelu „Uticaj izgradnje auto-puta na životnu sredinu“, koji je održan u sklopu Konferencije o izgradnji prve dionice auto-puta koju organizuje Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
Vojinović je ukazala na kompleksnost ovog kapitalnog infrastruktunog projekta, te navela da je upravo zbog pomenute kompleksnosti, Država Crna Gora prilikom pažljivog planiranja izvođenja radova na ovom objektu identifikovala i definisala veći broj nadležnih organa i instanci, koji vrše stalan monitoring i stalan nadzor nad izvođenjem radova na ovom projektu. „Upravo rad svih nadležnih državnih organa, govoreći iz ekološkog aspekta, garantuje da su se radovi izvodili i da se izvode shodno izdatoj građevinskoj dozvoli od strane Ministarstva održivog razvoja i turizma, a da je za sve uočene nepravilnosti i odstupanja od propisanih mera izvođac sankcionisan”, saopštila je Vojinović, podsećajući da je građevinska dozvola izdata na bazi revidiranog glavnog projekta i prateće tehničke dokumentacije.
Vojinović je istakla da je ekološka saglasnost, odnosno Elaborat procene uticaja na životnu sredinu, obavezala izvođača radova „China Road and Bridge Corporation“ (CRBC) da u svemu, prilikom izvođenja radova, postupa shodno merama zaštite životne sredine, i to merama koje se odnose kako na sprečavanje, tako i na smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu, u fazi izvođenja radova i infrastrukturnog opremanja lokacije i u fazi buduće tzv. eksploatacije auto-puta, odnosno korišćenja auto-puta u svrhe za koje je objekat izgrađen, te u slučaju eventualnog akcidenta.
„Posebna mera koja je propisana tiče se stalnog praćenja stanja životne sredine od početka izvođenja radova, tj. monitoringa. U tom smislu, postoje relevantni nadzorni organi i nadzorna tela koja u kontinuitetu vrše nadzor. Pored stručnog nadzora, francusko-italijanskog konzorcijuma „Ingerop“, prisutne su i Uprava za inspekcijske poslove, u prvom redu Ekološka i Vodoprivredna inspekcija“, napomenula je Vojinović.
Pročitajte još:
Vojinović je takođe istakla da od početka izvođenja radova nije uočena nijedna nepravilnost vezano za eventualno odstupanje u izvođenju radova od glavnog revidovanog projekta, shodno nalazima Urbanističko-građevinske inspekcije.
Kako je navela, upravo ovih dana aktuelna su dva postupka utvrđivanja štete u životnoj sredini, koja su na osnovu inicijative Ekološke inspekcije pokrenuta pred Agencijom za zaštitu prirode i životne sredine. „Tiču se devastacije vode kod mosta Uvač 4 i mostova 26 i 27, gdje je kineskoj kompaniji „CRBC“ naloženo da izradi Plan mera remedijacije i Program praćenja stanja životne sredine nakon sprovođenja mera remedijacije“, kazala je Vojinović, ističući da ovo nije prvi put da je tom izvođaču naložena izrada jednog takvog važnog i tehnički zahtevnog obavezujućeg dokumenta, te da je to rađeno još od 2016. do danas u svim situacijama u kojima se ukazalo opravdanim da se ta vrsta mere naloži izvođaču.
Vojinović je poručila da bilo koji razvojni poduhvat, naročito razvojni poduhvat ovakve velićine, složenosti i tehničke zahtevnosti ne može da nema uticaja na životnu sredinu. „To smo predvideli u svim našim tehničkim dokumentima koji su pratili izvođenje radova. Država je predvidela potencijalne negativne i štetne uticaje ovog infrastrukturnog zahvata na životnu sredinu i država je ta koja je prepoznala, predvidela i propisala mere sanacije, odnosno mere remedijacije, koje je neophodno sprovesti nakon završetka radova ili one mere koje je moguće sprovoditi i paralelno sa izvođenjem radova na terenu“, navela je ona.
„Država Crna Gora obavezala je izvođača da nakon završetka radova sanira sve posledice izgradnje auto-puta na životnu sredinu, naročito ekosistem reke Tare, koja je zaštićeno područje na listi prirodne svetske baštine, bez opasnosti da se ta pozicija može ugroziti u narednom periodu, iz razloga što se vrlo posvećeno i marljivo bavimo ispunjavanjem preporuka svih međunarodnih konvencija, međunarodnih institucija, a posebno UNESKO-a, imajući u vidu izveštaj koji je nedavno objavljen za Crnu Goru, a tiče se stanja očuvanosti celokupnog Nacionalnog parka „Durmitor“, a samim tim i reke Tare, saopštila je Vojinović.
