Ekološki problemi svakodnevno nam donose brojne vesti. Iako nam se čini da se za njih vezuju samo loše teme, na radost svih, postoje i one lepe. Teško je reći da ovakva dešavanja u 2023. godini mogu da se sumiraju u jedan tekst, ali danas ću, za kraj godine, pokušati objedinim neke značajne lepe priče.
Sve teme u vezi sa ekologijom važne su na sopsveni način, zbog čega ni jedna ne bi trebalo da bude izopštena. Ipak, među njima ove godine bi mogla da se izdvoji kao ona kojoj je poklonjeno više pažnje – energetska tranzicija i dekarbonizacija. Prelazak na čistu energiju bio je veoma uspešan. Data su važna obećanja, kao što je ono od strane Kine i Sjedinjenih Država kao najvećih emitera ugljen-dioksida, da će ulagati napore da do 2030. godine utrostruče kapacitete obnovljive energije. Evropska unija takođe je ostvarila dobre rezultate, gde je, kada je reč o solarnoj energiji, najveći uspeh imala Nemačka sa instalisanih 9 GW novih kapaciteta, dok je za njom išla Španija sa 8,2 GW. Takođe, u Australiji je solarna energija nadmašila onu dobijenu iz uglja. Povezana tema jeste i povećan pristup električnoj energiji, gde su procene da je u ovoj godini broj ljudi koji nema pristup struji smanjen na između 700 i 800 miliona.
Energetska tranzicija zahteva upotrebu alternativnih i zelenih energenata, zbog čega su dobre vesti da će se fosilna goriva sve manje finansirati. Neke od najvećih banaka širom sveta saopštile su da zaustavljaju finansiranje fosilnih goriva, a najveća banka u Australiji obustavila je finansiranje novog vađenja nafte i gasa. Govoreći o fosilnim gorivima, kratko bih se osvrnula na podatak da je globalna prodaja električnih vozila porasla za 36 odsto u 2023. godini.
Osim zagađenja kroz emisije, ništa manje važno jeste i zagađenje životne sredine otpadom, koje takođe može da dovede do ispuštanja opasnih emisija. Plastika ostaje problem broj jedan, kada je reč o zagađuju otpadom, međutim lepe vesti koje dolaze širom sveta mogle bi da učine uskoro ovaj problem makar malo manjim. Nekoliko lepih primera jesu Novi Zeland koji je prva zemlja koja je zabranila upotrebu plastičnih kesa za voće i povrće. Osim nje, Engleska je uvela zabranu korišćenja plastičnog pribora za jelo, štapića za balone, kao i čaše od polistirena. Kao treći primer navela bih Ujedinjene Arapske Emirate koji su za sam početak 2024. godine najavili zabranu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.
Iako su sve ekološke teme važne za zaštitu prirode, posebno mi je drago kada čujem vesti o direktnim akcijama vezanim za zaštitu prirode. U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, volela bih da istaknem da je Kenija ove godine proslavila svoj prvi nacionalni praznik sadnje drveća. Ovaj i njemu slične praznike poželela bih da i mi u narednim godinama uvedemo. Kada je reč o pošumljavanu, Indonezija čini jednu važnu stvar a to je obnova površine plantaža palminog ulja. O ovoj temi govori se dosta, zato što uzgajanje ove vrste biljke, zahteva krčenje šuma i uništavanje staništa mnogih bića. Direktna zaštita prirodnih prostora vrlo me raduje, pa bih istakla da je Kina pod zaštitu stavila celu Tibetansku visoravan, dok je Južna Afrika proširila svoje postojeće prirodne rezervate ali i stvorila nova. Vest koja je odjeknula jeste da je Brazil zabeležio smanjenje krčenja šuma za preko 50 odsto, što je ujedno i najveći pad u okviru jedne godine.
Dobrobit životnja još jedna je važna tema, a za koju takođe stižu dobre vesti. Naime, Južna Koreja najavila je zabranu psećeg mesa do 2027. godine, Škotska zaustavlja lov na lisice, dok je Litvanija zabranila uzgoj krzna.
Zakonski aspekt takođe je bolje regulisan, te je ove godine usvojen Zakon o obnovi prirode kao ključni deo Evropskog zelenog dogovora. Uz ovaj, vrlo važan je i finansijski aspekt koji je posebno zablistao na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), kada je saopšteno da je preko 180 miliona dolara mobilisano za zaštitu šuma, mangrove i okeana. Kada sam već pomenula okeane, rekla bih i da je preko milion kvadratnih kilometara okeana zaštićeno, među kojima su i obale Čilea, Nove Gvineje, Kenija, Irske, Australije i druge.
Događaj na koji se čekalo više decenija, održan je u martu ove godine – Konferencija o vodama UN, u okviru koje su obećane milijarde dolara za ovaj resurs. Pored toga, preuzeto je preko 700 obaveza u vezi sa obezbeđenjem sigurnije vudućnosti za vodu. Jedan od obećanih projekata je obnavljanje oko 300 hiljada kilometara rekla i 350 miliona hektara močvara do 2030. godine.
Za kraj bloga istakla bih posebno, za mene najlepšu vest. Naime, neke ugrožene vrste pokazale su oporavak, a među njima su plavi kit, evroazijski mrki medved, morska vidra, afrički lav, afrički slon, crni nosorog, američki bizon i druge.
Katarina Vuinac
