Ugovor o donaciji za realizaciju četvrte sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije potpisali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, direktor kancelarije Nemačke razvojne banke (KFW) u Beogradu Rudiger Hartman, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i direktorka „Elektromreža Srbije” Jelena Matejić.
Ugovor o donaciji za izgradnju ove deonice koridora dalekovoda, u dužini od 83 kilometra, vredan je 8,5 miliona evra, pri čemu jedan deo ide od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom, a drugi nas veže sa Bosnom i Hercegovinom (BiH).
Ministarka Đedović je naglasila da je izgradnja 4. sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije još jedan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti naših snabdevanja građana i kompanija.
“Još jedan važan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Nova 83 kilometra dalekovoda učiniće našu mrežu stabilnijom i sigurnijom, dok će u isto vreme omogućiti veću integraciju obnovljivih izvora energije. Transbalkanski koridor je projekat koji Srbiju vraća na mapu energetskih koridora Evrope, jer njime postajemo tranzitna zemlja“, poručila je ministarka Đedović, navodi se u saopštenju.
Pročitajte još:
- SRBIJA ĆE TRANSBALKANSKIM KORIDOROM POVEZATI REGION U OBLASTI ENERGETIKE
- MATEJIĆEVA O TRANSBALKANSKOM KORIDORU: ŠTO SU NAM VELIKI KORIDORI BLIŽI, BOLJE ZA NAS
- POTPISAN UGOVOR O FINANSIRANJU DELA TRANSBALKANSKOG KORIDORA ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE
Ona je najavila nastavak ulaganja u jačanje elektroenergetske mreže i prenosne sisteme, podsetivši da su predviđena ogromna ulaganja u energetski sektor s ciljem da do 2030. godine imamo što veći udeo obnovljivih izvora energije.
Direktorka „Elektromreža Srbije“ Jelena Matejić ocenila je da je reč o najvećem projetku u istoriji te kompanije.
„Ugovor o donaciji koji je danas potpisan odnosi se na četvrtu sekciju, izgradnju dvosistemskog 400 kV interkonektivnog dalekovoda od TS Bajina Bašta do državnih granica sa BiH i Crnom Gorom. Za ovu sekciju je pribavljena građevinska dozvola, urađena je projektna dokumentacija i započeto je rešavanje imovinsko-pravnih poslova. Početak radova može se očekivati u prvoj polovini 2025. godine, dok je planiran rok završetka 2027. godina“, rekla je Jelena Matejić.
Podsetila da je 30. decembra 2022. potpisan ugovor o zajmu za finansiranje četvrte sekcije sa nemačkom razvojnom bankom „KfW“ vredan 30 miliona evra, što uz današnji ugovor o donaciji stvara osnov za nesmetanu i uspešnu realizaciju projekta.
Direktor beogradske kancelarije nemačke razvojne banke Rudiger Hartman zahvalio se resornim ministarstvima, Delegaciji EU u Republici Srbiji i EMS-u na efikasnoj saradnji u impementaciji prethodnih faza izgradnje Transbalkanskog koridora.
Hartman je rekao da će Transbalkanski koridor nakon izgradnje značajno ojačati evropsku energetsku mrežu i kritične panevropske koridore električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Ministarka Miščević ukazala je na korist koju građani Srbije imaju od ovakvih projekata koji im obezbeđuju sigurnije i stabilnije snabdevanje električnom energijom, ali i na dobrobiti saradnje sa Evropskom unijom.
Republici Srbiji kao podršku najugroženijim građanima, malim i srednjim preduzećima, a kako bi se ublažili efekti globalne energetske krize.
Potpisivanju ugovora u Vladi Republike Srbije prisustvovali su šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre i ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad.
Šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre uporedio je Transbalkanski koridor sa autoputem za prenos električne energije između Srbije i EU.
„EU nastavlja da bude najveći donator Srbije. Transbalkanski elektroenergetski koridor je primer dobre saradnje i kontinuiranog produktivnog rada na zajedničkim ciljevima, kao što su veća energetska efikasnost, bolja sigurnost snabdevanja energijom i maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije. To je povezano sa našim sveopštim naporima da podržimo energetski sektor u Srbiji. Srbija je od 2000. godine dobila preko 835 miliona evra samo za energetski sektor“, rekao je Žiofre.
Ambasadorka Konrad rekla je da je Transbalkanski koridor vodeći projekat razvojne saradnje Nemačke i Srbije koji povezuje Zapadni Balkan sa EU i povećava energetsku bezbednost. „To pokazuje da u vremenu ruske agresije na Ukrajinu ne može biti pojedinačnih rešenja i da je potrebna snažna zajednica i evropski pristup, zasnovan na poverenju i solidarnosti, kako bi se zajedno postigla energetska bezbednost i nezavisnost“, rekla je ambasadorka Konrad.
Energetski portal
