Ambiciozni ciljevi u vezi sa obnovljivim izvorima energije i nultim emisijama zahtevaju ne samo povećanje kapaciteta ovakvih izvora i ubrzanje razvoja infrastrukture već i unapređenje postojeće i stvaranje inovativne tehnologije. Energija dobijena iz vetra ostvarila je dobre rezultate tokom prethodne godine, ali za postizanje postavljenih ciljeva potrebni su dodatni napori. Jedno od rešenja kako energiju vetra učiniti efikasnijom, ponudio je Blagoje Krivokapić, inženjer mašinstva iz Nikšića.
Svoj rad Turbina Nikšić prvobitno je prezentovao ne Evropskoj noći istraživača u Podgorici. Nakon dodatnih usavršavanja rad je dobio mogućnost da bude predstavljen na Globalnom investicionom forumu Kipar GIF 2023. Tom prilikom odabran je među 200 predstavljenih projekata iz 25 država za najbolji i nagrađen je zlatnom medaljom, a takođe mu je uručen i Grand Prix Pehar. Ova nagrada podigla je vrednost rada i olakšala stvaranje tima za njegovu realizaciju.
Inspiracija za ideju proistekla je, kako kaže, iz rešenja koja su nam data u prirodi. Objašnjavajući šta je to što njegovo rešenje čini uspešnijim u odnosu na konvencionalne vetroturbine, rekao je da postojeći dizajn tehnologija koji je rađen nije u skladu sa prirodom. Naime, položaj turbina se bori sa vetrom, umesto da se njemu prepusti i koristi njegovu snagu.
– Priroda nam nudi najbolja i najjednostavnija rešenja, a to je položaj krila ptice tokom njenog leta – rekao je Krivokapić.
U FOKUSU:
- BIOKLIMATSKA ARHITEKTURA KAO OSNOV ODRŽIVE GRADNJE
- KAKO DO ODRŽIVIJEG GRAĐEVINSKOG SEKTORA
- PRINCIPI ODRŽIVE ARHITEKTURE KROZ ISTORIJU I DANAS
Dizajn elise koji je stvorio imitira upravo položaj krila tokom leta jer, kako kaže, ptice se najbolje kreću kroz vazduh. U razvoju projekta izuzetno je bila značajna rečenica koju je ponudio Arhimed i koja glasi: Dajte mi polugu, podići ću ceo svet. Poluga ima važnu ulogu u njegovom projektu, Krivokapić je pružio pojednostavljeno objašnjenje načina na koji se dobija energija primenom ovakve tehnologije.
– Oblik krila ptice, umesto da se bori sa vetrom, prihvata njegov otpor, a snaga se dobija sistemom poluge. To znači da kada na poluge postavimo osovinu, sa prihvatanjem određene snage vetra, dobijamo kretanje kružnog kola. Upravo se na ovaj način dobija najbolja iskorišćenost njegove snage, ujedno veća efikasnost – objašnjava on i dodaje da kada imamo snagu, lako je dalje možemo pretvoriti u brzinu.
Primenom ovakvog rešenja doprinelo bi se dodatno zaštiti životne sredine uzimajući u obzir da ima potencijal da proizvodi trostruko više električne energije od uobičajenih vetroturbina, pa čak i više. Preciznije, jedna vetrenjača trenutno proizvodi oko 2,4 MW električne energije, dok bi njegovo rešenje moglo da proizvodi i do 8 MW. Kada je reč o finansijama, za izgradnju će biti potrebno gotovo duplo manje sredstava.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE
