Polekol podneo prijavu zbog sumnje na zagađenje životne sredine na Rogozni

Nakon višemesečnog istraživanja i prikupljanja informacija o problemima sa zagađenjem na području Rogozne, Polekol (Organizacija za političku ekologiju) je podneo prijavu nadležnoj inspekciji protiv privrednog društva Zlatna Reka Resources d.o.o., kao i krivičnu prijavu protiv NN odgovornog lica i pravnog lica, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine iz člana 261 Krivičnog zakonika.

Kako se navodi u saopštenju Polekola, prijave su usledile nakon velike zabrinutosti i prijava građana koji žive na prostoru Rogozne i aktivista, kao i zapisnika i naloga geološke inspekcije kojima su konstatovane nepravilnosti i naloženo njihovo otklanjanje. Uprkos tome, prema saznanjima Polekola i inicijative Ne damo Rogoznu, problemi na terenu su daleko od otklonjenih, dok lokalno stanovništvo već predugo upozorava na posledice istražnih radova po zemljište, vode i zdravlje ljudi i životinja.

–Zahtevamo da nadležni organi hitno uzmu uzorke vode i zemljišta na lokacijama na kojima su konstatovani neobezbeđeni bazeni sa isplakama i otpadom, kako bi se utvrdilo da li je došlo do zagađenja osnovnih uslova životne sredine, čije bi posledice ugrozile ne samo područje Rogozne, već potencijalno i naseljena u mesta u okolini. Takođe zahtevamo da geološka inspekcija, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, preduzme sve mere radi utvrđivanja odgovornosti i sankcionisanja utvrđenih nezakonitosti – navode iz Polekola.

Pročitajte još:

• Obrenovac unapređuje sistem upravljanja otpadom, počinje priprema i za sanaciju deponije
• Izdata integrisana dozvola za Regionalnu deponiju Pirot
• Modernizuje se Luka Prahovo, iz Dunava do sada izvučeno sedam potopljenih brodova

Takođe, od Ministarstva rudarstva i energetike zahtevaju da se kompaniji ne produži dozvola za primenjena geološka istraživanja, odnosno da se dozvola ukine ukoliko je produženje u međuvremenu odobreno, zbog evidentiranih nepravilnosti, koje se evidentno nisu desile slučajno ili preko noći, već traju mesecima i ne ispravljaju se.

Kako dodaju, slučaj Rogozne nije usamljen.

– Iskustva sa Homolja, Malke Golaje kod Zaječara i drugih područja pokazuju da šteta može nastati mnogo pre otvaranja rudnika, već tokom faze primenjenih geoloških istraživanja. Ljudi širom Srbije često za radove saznaju tek kada vide raskopane njive i otpad u blizini svojih kuća i izvorišta, ili još gore kada osete zdravstvene posledice ekološke nebrige – ističu iz Polekola.

Upravo na tu temu je i novo istraživanje „Pre rudnika, posle štete – Ekspanzija primenjenih geoloških istraživanja i njihove posledice“ u izdanju Polekola, koje objašnjava kako se u Srbiji planiraju i odobravaju geološka istraživanja, ko i kako kontroliše njihov rad i zašto meštani često ostaju bez stvarnog glasa u procesima koji direktno utiču na njihov život.

Energetski portal