Svet je danas teško mesto za život ako ste pčela, cvet bogat polenom i nektarom je sve teže i teže naći. Širenje gradova, klimatske promene i pesticidi vrše pritisak na najbitniju vrstu na svetu, odgovornu za dobar deo hrane koju svakodnevno jedemo.
Pročitajte još:
Povodom Svetskog dana pčela koji se obeležava danas, 20. maja, ove godine u Srbiji se pokreće “Incijativa za medonosne bašte“. Grupa organizacija, udruženja, institucija, pčelara, naučnika, aktivista za zaštitu životne sredine, građana i građanki želi da pomogne pčelama kroz negovanje i zasnivanje površina sa medonosnim biljkama, kao i postavljanja košnica na teritoriji Beograda. Oni pozivaju na akciju pomoći pčelama i drugim oprašivačima, tako što ćemo im ponuditi svoje otvorene prostore, bilo velike ili male, za raznolike biljke koje cvetaju i hrane ih.
Udruženje Ekonaut, jedno od pokretača inicijative, zato je sastavilo kratku informativnu publikaciju sa 100 biljaka za pčele, da bi svako odabrao prave biljke prema svojim mogućnostima i lako se priključio inicijativi koja planira da do jeseni animira što veći broj ljudi, kompanija, udruženja, škola i svih ostalih voljnih da se priduže ovom poduhvatu kroz različite programe u oblasti baštovanstva i pčelarstva.
Ako imate zelenu površinu koju želite da pretvorite u utočište za pčele, tim pejzažista i baštovana će vam ime ove inicijative pomoći da jednolični travnjak pretvorite u baštu koja je raj za pčele, leptire i druge korisne insekte, a ujedno i više ekonomski održiva. Tokom poslednje decenije u svetu je održavanje površina sa različitim višegodišnjim biljkama umesto travnjaka postalo trend koji doprinosi lokalnom biodiverzitetu i zahteva manje vode jer su u pitanju biljke otporne na sušu ili poplave, koje su sve češće zbog klimatskih promena.
Svako ko već ima nek površinu s elementima medonosne bašte može se pridružiti inicijativi preko društvenih mreža i čestvovati od 1. juna do 1. septembra u nagradnom konkursu pod nazivom #medonosnabasta. Svi koji budu delili svoje iskustvo i fotografije konkurišu za prigodne baštovanske i pčelarske poklone. Pravila i uslovi će biti objavljeni 1. juna preko profila pokretača inicijative na društvenim mrežama.
Udruženje Ekonaut iz Beograda je ovu inicijativu pokrenulo u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i ostalim partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji: Savez pčelarskih organizacija Srbije, WWF – Svetska organizacija za zaštitu prirode, Nova iskra – kreativni hab i prostor za zajednički rad, MN Studio – pejzažni arhitektonski biro, Pčelarsko gazdinstvo Slađan Simonović, kreativna agencija “Kreativa Unlimited”, udruženja “Beogradski festival cveća” i “Supernatural” i projekat “Divlji Beograd” . Deo programa „Inicijative za medonosne bašte“ se odvija uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.
Pročitajte još:
“Nažalost, broj pčela se drastično smanjuje zbog različitih razloga, od promena korišćenja zemljišta, intenzivne poljoprivrede, upotrebe pesticida, uništavanja prirodnih staništa do klimatskih promena. Visoke temperature, promena vremenskih prilika tokom godišnjih doba i ekstremni vremenski događaji stvaraju probleme pčelama. Ako se ovaj trend nastavi, cena našeg voća i povrća mogla bi značajno da poraste, hranljivi usevi će sve više biti zamenjeni usevima poput pirinča, kukurza i krompira, što će rezultovati neuravnoteženom ishranom i manjom količinom hrane”, izjavila je Duška Dimović iz WWF-a.
Da biste napraviili svoju baštu ili bilo kakvu zelenu površinu prilagođenu pčelama, potrebno je da vaša zelena površina ima sledeće elemente:
- Biljke koje obezbeđuju nektar i polen;
- Sunčano područje bez velikog uticaja vetra;
- Velike „mete oprašivača“, zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama;
- Kontinuirano cvetanje tokom vegetacije;
- Eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida;
- Vodenu površinu ako je moguće ili pojilicu za insekte.
Ako želite da preuzmete aktivniju ulogu u očuvanju pčela i želite da naučite više o pčelarstvu bilo kao hobiju ili profesiji, možete proći i pčelarsku obuku u trajanju od tri meseca u okviru škole urbanog pčelarstva „BeeConnected“ koja se održava u Beogradu u organizaciji Ekonauta i Pčelarskog gazdinstva Slađan Simonović.
Društveno odgovorne kompanije ili stambene zajednice Beograd takođe mogu da podrže projekat urbanog pčelarstva i pčele u gradu, tako što će usvojiti košnice u svom otvorenom prostoru, kao što je, na primer, krov ili druga površina sa potrebnim uslovima, tako da ne predstavlja opasnost ni za pčele ni za ljude. Svoje prostore za potencijalne pčelinjake takođe možete prijaviti kontaktirajući udruženje Ekonaut, čiji će pčelari proceniti na koji način možete da dobijete svoj urbani pčelinjak.
Primer multifunkcionalne medonosne bašte
Primer jedne takve bašte se može naći u centru Beograda, u ulici Gavrila Principa u okviru Nove iskre u Savamali. Nastala je pre nekoliko godina, na samo 100 m2 nekada zapuštenog prostora. U njoj sada raste više od 70 različitih vrsta biljaka, sa ciljem da se podstakne lokalni biodiverzitet. Ova bašta je primer održivog dizajna i uređenja otvorenog prostora.
Uz sve to, zeleno okruženje blagotvorno utiče i na ljude, pružajući iskustvo uživanja u prirodi i mesto za relaksaciju i inspiraciju. Biljke u ovoj bašti iz godine u godinu posećuju različite vrste pčela i leptira koje ne očekujete u blizini autobuske stanice u jednom od najzagađenijh delova Beograda.
Beogradski med ili da li je urbani med siguran za ljudsku upotrebu?
Rezultati ispitivanja uzoraka urbanog meda sa područja Beograda, iz košnica koje udruženje Ekonaut održava za jednu društveno odgovornu kompaniju sa Novog Beograda, dostavljeno je laboratoriji za ispitivanje autentičnosti hrane InnovaLab koja je osnovana pri Hemijskom fakultetu u Beogradu.
“Pokazalo se da ispitivani uzorak u potpunosti zadovolјava parametre kvaliteta meda saglasno odgovarajućoj nacionalnoj i evropskoj legislativi i da je prema sadržaju kontaminenata (rezidua pesticida i teških metala) bezbedan za konzumiranje. Ranija ispitivanja većeg broja uzoraka urbanog meda sa podrčja Beograda pokazala su da je beogradski med bezbedan i prema sadržaju policikličnih aromatičnih uglјovodonika koji nastaju pri sagorevanju. Visok kvalitet ispitivanog uzorka meda ukazuje na visok potencijal Beograda za razvoj urbanog pčelarstva koje je u ekspanziji širom Evrope”, izjavila je prof. dr Dušanka Milojković-Opsenica sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Urbano pčelastvo kao globalni trend i pozitivan PR za društveno odgovorne kompanije kod nas
Ovaj model pčelarstva je prepoznat u mnogim razvijenim urbanim sredinama, kao dobar način obogaćivanja lokalnog biodiverziteta, ali i kao društveno odgovorna kampanja koja privlači pažnju javnosti i senzibiliše je za probleme životne sredine.
Od 2018. godine, u Beogradu se sprovodi „BeeConnected“ – Ekonautov projekat iz domena urbane ekologije, kao i škola pčelarstva koja se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije, pojedince ili druge subjekte koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru naprave pčelinjak uz stručnu pomoć i održavanje „BeeConnected“ tima.
Istorija Svetskog dana pčela
Da bi podigle svest o važnosti oprašivača, pretnjama s kojima se suočavaju i njihovom doprinosu održivom razvoju, Ujedinjene nacije su 20. maj odredile kao Svetski dan pčela. Tog dana rođen je 1734. godine Slovenac Anton Janša, začetnik modernog pčelarstva.
Maj je izabran i kao mesec za Svetski dan pčela, zato što je na severnoj hemisferi potreba za oprašivanjem najveća u tom periodu, dok je na južnoj hemisferi vreme za berbu meda i pčelinjih proizvoda.
Cilj slavljenja ovog dana je jačanje aktivnosti usmerenih na zaštitu pčela i drugih oprašivača, koje bi značajno doprinele rešavanju problema vezanih za globalno snabdevanje hranom i eliminisanju gladi u zemljama u razvoju.
Za kraj pokretači „Inicijative za medonosne bašte“ poručuju: “Ako želimo pomoći ovim korisnim insektima da poboljšaju svoje zdravlje i broj tako da mogu nastaviti sa svojim važnim poslom, dozvolimo im da imaju što više izvora hrane! Zato što smo mi ljudi direktno odgovorni za nestanak njihovih staništa i današnji siromašan izbor pčelinje paše. Najbolje bi bilo i za nas i za pčele i pčelare da se med i drugi pčelinji proizvodi kupuju od lokalnih pčelara i na taj način ih podržimo njihovom plemenitom poslu i budemo sigurni da med koji kupujemo nije falsifikovan, kao što je često slučaj sa medom koji se nalazi u supermarketima.“
Izvor: Ekonaut
