Od gotovo 80.000 tona komunalnog otpada, glavni grad Crne Gore je u prošloj godini reciklirao svega dva odsto. I dok je taj podatak za mnoge poražavajući, iz gradske Deponije odgovaraju da tolika količina smeća ne može proći kroz reciklažni centar, te da su imali rekordnu godinu.
Podaci su koje je objavio odbornik u Skupštini glavnog grada, Vasilije Čarapić. Plan je bio da se reciklira polovina od te količine.
„Od ukupno 79.816,12 tona komunalnog otpada, glavni grad je u prošloj godini reciklirao svega 1580 tona, odnosno 1,9 odsto ukupnih količina. Ovo su poražavajući rezultati za jedan glavni grad, naročito ako se isti npr. porede sa rezultatima Ljubljane, koja reciklira 75 odsto svog otpada“, izjavio je odbornik.
S druge strane, kažu iz gradske Deponije, 2022. bila je rekordna. Kako je kazao tehnički direktor „Deponije” Ratko Pavićević 80 hiljada tona je količina koja ulazi u deponiju.
„Svih 80.000 tona ne prolazi kroz reciklažnni centar, jer je to nemoguće. Od tih 80 hiljada tona provukli smo 11 tona“, kaže on.
Pročitajte još:
- U PRVOM KVARTALU ZBRINUTE REKORDNE KOLIČINE OPASNOG OTPADA
- „BRZO I LAKO SAD ODVAJA SVAKO“: KAMPANJA U ODVAJANJU KUĆNOG OTPADA POSTIGLA ODLIČNE REZULTATE
- NUKLEARNI OTPAD: PRVA ZEMLJA KOJA JE NAŠLA REŠENJE ZA 100.000 GODINA UNAPRED
U Deponiji se, kaže Pavićević, susreću s brojnim poteškoćama.
„Jedino što izvlačimo putem uređaja je gvožđe, sve ostalo se izvlači ručno pa možete zamisliti zašto su nam rezultati takvi. Radimo sa neselektovanim materijalom iako imamo kante za primarnu selekciju na mokru i suvu frakciju, ali vi znate da to građani ne poštuju“, izjavio je on.
Ne poštuju, jer ne znaju kako pravilno da selektuju otpad. No, sve i da znaju, 70 odsto građana, prema istraživanju Green home-a, prepoznaje da u Podgorici nema dovoljno kontejnera za razvrstavanje otpada, ali nije samo infrastruktura problem.
„Treba da imamo adekvatan zakonski okvir da ga adekvatno primenjujemo i da edukujemo ljude. Ne možemo imati sirovine za reciklažu ako ne edukujemo ljude kako da ih recikliraju“, kazala je Sanja Orlandić iz NVO „Green home”.
„Treba započeti novu analizu baziranu na pozitivnim iskustvima, na realnim mogućnostima i kapacitetima gradskih resursa i potom da vidimo koliko možemo uticati na građane i gradske službe“, saopštio je Čarapić.
I ne samo gradske službe i građani, već treba da se uključe i privatna preduzeća i državne institucije, poručuju sagovornici.
„Upravljanje otpadom je proces koji je veoma zahtevan, i složen je sistem koji uključuje sve“, kaže Orlandić.
Ratko Pavićević ocenjuje da svi moraju da daju doprinos i onda otpad može biti resurs na kom se može zarađivati.
Da bi glavni grad bio bogat i čist, nadležni će nastojati da otkriju uzroke takvog poslovanja komunalnih preduzeća, i izraditi novi masterplan za upravljanje otpadom, zaključuje Čarapić.
Izvor: RTCG
