Vetar i dalje nije ostvario svoj pun kapacitet, kada je reč o iskorišćenju njegovog potencijala. Postoje ljudi koji planetu čine boljim mestom za život, donošenjem odluke da svoju energiju usmere na iznalaženje načina kojim putem krenuti kako bi se ostvario takav cilj. I rešenja nam obično nudi priroda, pa kada ih prepoznamo i u njih utkamo znanje i veštine nastaju neverovatne inovacije.
Pomorska industrija ozloglašena zbog zagađenja vodenih površina i vazduha, problema koji se preliva dalje na prirodu, traži hitne ekološke mere. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) postavila je ciljeve za pomorsku industriju, čiji je cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 50 odsto do 2050. godine. Ovde se u igru uključuje vetar, kao čist i obnovljiv izvor energije koji je nedovoljno iskorišćen.
Iako korišćenje snage vetra u plovidbi nije nešto što ste prvi put čuli, štaviše, ipak je reč o jedrilicama, odnosno plovilima manjih dimenzija. Pomorska industrija podrazumeva velike teretne brodove, koje nije tako lako pokretati pomoću vetra.
Cargill i BAR Technologies pre nekoliko godina započeli su strateški projekat sa pomorskim arhitektom kako bi osmislili na koji način teretni brodovi mogu da u plovidbu uključe pogon vetra. Rezultat njihovih napora danas jeste WindWings, koje opisuju kao čvrsta jedra sa krilima koja se uzdižu i do 45 metara. Kada je brod usidren u luci, krila su zatvorena, a kada se upusti u putovanje po moru, ona se šire na oko 37 metara. Takođe, u zavisnosti od rute broda i njegove veličine, postavljaju se krilna jedra različite veličine. Govoreći o njihovoj izdržljivosti, ova jedra izrađena su od materija koji se koristi za vetroturbine.
Postavljeni na palubu, omogućavaju da se korišćenjem snage vetra emisije CO2 smanje za 30 odsto. Iako je gorivo i dalje potrebno za pokretanje broda, ovaj obnovljivi izvor energije smanjuje količine koje se upotrebljavaju.
Neki podaci pokazuju da se oko 90 odsto svetske trgovine obavlja preko okeana, u šta je uključeno oko 90.000 brodova. Iako oslobađaju manje količine gasova staklene bašte po pređenom kilomentru od drugih vidova transporta i dalje dobrim procentom učestvuju u ukupnim svetskim emisijama.
Ko može bolje da iznađe rešanja za očuvanje prirode od nje same? Na nama je da je osluškujemo i pratimo na putu njene obnove, koji sama ucrtava. Nekada je energija vetra asocirala na jedrilice i vetrenjače, danas to treba da budu i teretni brodovi, a u budućnosti još više od toga.
Katarina Vuinac
